Moždana magla, koja se ponekad naziva i mentalna magla, nije medicinsko stanje. To je izraz koji se koristi za određene simptome koji mogu uticati na našu sposobnost razmišljanja. Možda ćemo se osećati zbunjeno ili neorganizovano ili nam je teško da se usredsredimo ili izrazimo svoje misli rečima.
Moždana magla često je privremena i nestaje bez lečenja. Prema studiji iz 2022, ne postoji jedinstven način lečenja ili upravljanja moždanom maglom.
Umesto toga, lekari preporučuju nekoliko aktivnosti koje mogu da pomognu: zdravu ishranu i vežbanje, mentalni trening (rešavanje zagonetki ili ukrštenice), druženje sa porodicom i prijateljima.
Moždana magla i trudnoća
Mnoge žene smatraju da se teže pamti tokom trudnoće. Nošenje bebe može da promeni telo na mnogo načina, a supstance koje se oslobađaju za zaštitu i ishranu bebe mogu izazvati probleme s pamćenjem.
Multipla skleroza (MS)
Ova bolest utiče na centralni nervni sistem i može promeniti način na koji mozak „razgovara” sa ostatkom tela.
Otprilike polovina ljudi koji imaju MS ima problema sa pamćenjem, pažnjom, planiranjem ili govorom. Vežbe učenja i pamćenja mogu da pomognu, a terapeut može dati nove načine za rešavanje zadataka koji predstavljaju problem.
Moždana magla može da nastane zbog lekova
Neke vrste lekova mogu da izazovu moždanu maglu. Ako uzmemo lek i primetimo da naše razmišljanje nije tako jasno koliko bi trebalo da bude ili odjednom ne možemo da se setimo nekih stvari, treba da se obratimo lekaru i obavestimo ga o svim lekovima koje uzimamo.
Sumnja se da osetljivost na neke supstance (i prirodne i veštačke) takođe može da izazove moždanu maglu, što je mogućnost o kojoj se raspravlja u medicinskoj zajednici.
Rak i lečenje raka
Hemoterapija (tretman za rak koji koristi jake lekove) može dovesti do onoga što se ponekad naziva „hemomozak”. Možda ćemo imati problema sa pamćenjem detalja kao što su imena ili datumi, teško ćemo obavljati više zadataka ili nam treba više vremena da završimo neke stvari.
Obično nestaje prilično brzo, ali kod nekih osoba može da traje dugo vremena nakon tretmana. Sam rak takođe može izazvati moždanu maglu, na primer, ako je rak zahvatio mozak.
Moždana magla kao posledica menopauze
Ženama će možda biti teže da nauče ili pamte neke stvari kada dođu u ovu fazu života. To se dešava oko godinu dana nakon poslednje menstruacije, obično oko 50. godine.
Uz moždanu maglu, mogu imati i talase vrućine – iznenadno znojenje sa većim brojem otkucaja srca i povišenom telesnom temperaturom – i druge promene u telu. U ovoj situaciji mogu da pomognu hormonski suplementi i druge vrste lekova.
Sindrom hroničnog umora (CFS)
Kod ovog stanja naše telo i um su dugo umorni. Možemo da se osećamo zbunjeno, da zaboravljamo i ne možemo da se fokusiramo. Za CFS ne postoji izlečenje, ali lekovi i terapija razgovorom mogu da pomognu.
Depresija i moždana magla
Možda se dobro ne sećamo nekih stvari ili ne možemo lako da razmišljamo o problemima. Teško je znati da li je ovo povezano sa gubitkom energije i motivacije koji dolazi s depresijom, ili depresija utiče na mozak na način koji izaziva moždanu maglu. Lečenje depresije, koje uključuje lekove i terapiju razgovorom, trebalo bi da pomogne da se vratimo na pravi put.
Previše sna
Potreban je san da bismo pomogli mozgu da radi kako treba, ali previše sna može dovesti do toga da se osećamo i „maglovito”. Cilj treba da nam bude 7 do 9 sati sna.
Da bismo se dobro odmorili tokom spavanja, možda će nam biti potrebno da izbegavamo kofein i alkohol posle ručka ili neposredno pre spavanja i računar i telefon držimo što dalje od spavaće sobe.
Od koristi može da bude i to da odlazak u krevet i buđenje budu svakog dana u isto vreme. Konsultujte se da lekarom ako mislite da je moždana magla uzrokovana poremećajem spavanja kao što je apneja, nesanica ili narkolepsija.
Preuzeto sa: eklinika.telegraf.rs
