Profesorka engleskog jezika, kolekcionarka debelih mačaka, zaljubljena u Đoleta, koja usled konstantnog osećanja neadekvatnosti lupeta i crtka po internetu.
Ovom rečenicom se Katarina Gaj predstavlja posjetiocima svog bloga, na kome piše crtice iz svog života, daje savjete iz različitih oblasti, te predstavlja svoje kreacije. Naime, shvativši da na tržištu nedostaju svečane haljine i vjenčanice koje su moderne i drugačije od ostalih, a da pri tome ne koštaju tri prosječne plate, Katarina je riješila da uzme stvar u svoje ruke. Tačnije, mašinu za šivenje.
“Na ideju došla sam pošto sam sama sebi veoma neuspešno tražila venčanicu i na kraju se odlučila da je sašijem. Za sada je lepa reakcija ljudi, ali posao je zaista baš na samom početku. Inače sam profesor engleskog jezika i pre podne šijem, popodne držim časove u porodičnoj školici, a uz sve to brinem o svojoj malenoj ćerki”, govori ona za magazin Lola.
Sa šivenjem se susrela prije osam godina, kada je za 25. rođendan od majke dobila mašinu – singericu koju i danas koristi. Prve kreacije su bili kostimi za fotografisanje, jer se tada amaterski bavila fotografijom, snimajući bajkovite prizore.
“Iskreno, već osam godina šijem i imam utisak da nisam ništa savladala. To je tako jedan ogroman i bitan zanat, da mi se čini da se stalno nešto novo pojavljuje i uči. Mislim da svako koga čak i malo interesuje, treba da se pozabavi time jer zaista je prelep osećaj stvoriti nešto svojim rukama. Dizajn je nešto što je tek sada počelo ozbiljno da me interesuje i baš želim da vidim gde će me taj put odvesti”, kaže Katarina, dodajući da je šivenje nešto čime je uvijek htjela da se bavi, iako je život odveo na drugu stranu.
Haljine koje stvara su naprosto magične – romantične, ženstvene i zanimljivih naziva. Kako ističe, trenutno inspiraciju crpi iz Šekspirovih djela, pa su haljine nazvane po njegovim heroinama.
“Ženstvene i prozračne su, onako kako ja volim. One su uživo zapravo teške i onako ozbiljne za oblačenje, nikako nisu za svaki dan, ali na slikama izgledaju prozračno, lagano i pufnasto. Ono što me je moje venčanje naučilo, jeste da je najvažnije kako nešto izgleda na fotografiji, jer to je sve što posle ostaje”, priča Katarina.
Pošto od davanja časova jezika ne zarađuje dovoljno novca, shvatila je da joj je potreban dodatni posao. Izbor je bio više nego logičan. Odlučila je da umjesto za kupovinu novog telefona novac uloži u materijal i alat, te započne sa svojom malom radionicom.
“Sada imam dva posla, a oba me ispunjuju i pružaju mi mnogo ljubavi i zadovoljstva. Pored toga imam divnog muža, preslatku ćerkicu, živimo u prelepom delu Zemuna, imamo drago kuče i dve debele mačke, pa može li čovek išta lepše ikada poželeti sebi? Ok, možda jedan novi telefon”, govori nam kroz smijeh, te se vraća na debele mačke sa početka naše priče.
“Ok, jedna nije debela već je samo pufnasta, ali ja strašno patim što nisu još deblje. Imam i Đoleta, jednog dedu psa od 12 godina, divnog i toplog, nežnog i konstantno maltretiranog od strane mačaka”, priča nam ona za kraj našeg razgovora.
Katarinin rad možete pratiti putem njenog bloga, a u nastavku obavezno pogledajte nekoliko fotografija ovih prelijepih haljina.
