Nakon što su institucije Evropske unije usvojile plan kojim se traži poboljšanje energetske efikasnosti za 32,5 % do 2030. godine, zaživjeli su posebni projekti, koji su usmjereni na privredu, ali i stanovništvo.Nevena Stojaković i Boban Lukić, bračni par iz Banjaluke, protekle godine je uselio u svoj novi dom, a kako kažu, jedna od prvih stvari koju su uradili odmah po useljenju je utopljavanje nove porodične kuće i stavljanje termoizolacije.
„Mi smo stavili stiropor 15 cm debljine. Stvarno nam je to jako pomoglo. Uselili smo se u oktobru i nismo odmah imali izolaciju. Nama je kompletna kuća napravljena po principu energetske efikasnosti, toplotna pumpa vazduh-voda, grijemo se na struju, a imamo i podno grijanje. Troškovi su nam se znatno smanjili, možda više od 30 % u odnosu na prvih mjesec – dva dana od useljenja. Imali smo tu toplotnu pumpu, ona je puno radila i dobijali smo jako puno struje, a bilo nam je hladno, nismo je mogli dogrijati“, kaže Nevena Stojaković.
Ovaj bračni par aplicirao je na konkurs koji je raspisao Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, a koji je stanovništvu u Republici Srpskoj plasirao 400.000 KM bespovratnih sredstava za obnovu spoljne zaštite objekata i povećanje energetske efikasnosti sistema grijanja i hlađenja.Nevena Stojaković govori da je zaista imala sreću da vidi konkurs koji je Fond raspisao, baš u trenutku kada je trebalo da rade termoizolaciju na kući.
„Kao da sam priželjkivala taj poziv. On je kratko i trajao, možda nekoliko dana i naravno, aplicirali smo. Ovo nam je stvarno značilo, ta pomoć Fonda. Mi smo sve to i završili tokom prošle godine. Čim smo potpisali ugovor, odmah smo angažovali majstore i završili posao. Ostalo je samo da okrečimo fasadu, ali bitno je da smo izolaciju završili“, dodaje Stojakovićeva.
Sredstva za termoizolaciju i zamjenu stolarije dobio je i Špiro Veselinović, takođe iz Banjaluke, koji je radove na kući takođe završio prije zime.
“Uštedio sam dosta na energentima za grijanje. Pošto se najviše grijem uz pomoć drva, sada sam obzirom na tu energetsku efikasnost prepolovio troškove”, govori Veselinović.
Dodaje da pomenuti projekat mnogo znači za građane, kojima je plaćanje energije jedan od najvećih problema, te da mu je samim tim poboljšan i kvalitet života.Uz projekte termoizolacije i promjene stolarije, jedan broj građana je aplicirao i za povećanje efikasnosti sistema grijanja i hlađenja, to jeste nabavka peći i kotlova i zamjena instalacija.Zdravka Jellić iz Teslića je dugo tragala kako da promijeni sistem grijanja u kući, s obzirom da se do sada grijala na drva.
„Smatrala sam da je za ovakav objekat neophodno da pređem na drugu vrstu grijanja koja će i sa ekološke strane da nam stvori olakšavajuće okolnosti, da zaštiti ne samo prirodu, nego da i meni olakša što se tiče čišćenja, to jeste da smanji prljanje same kuće. Ja sam preko ovog projekta ugradila peć na pelet i zamijenila instalacije. Prednost ovog grijanja je što možete da ga uključite i daljinskim upravljanjem. Imam aplikaciju preko telefona, tako da i ako me nema par dana u kući fizički, mogu uključiti ili isključiti grijanje u svakom trenutku. To je veliki napredak“, kaže Zdravka.
Napominje da to donosi i velike benefite kada je riječ i o očuvanju životne sredine, jer se smanjuju zagađenja.
„Realizacija projekta je bila jako brza. Čim smo našli ponuđača, firmu koja radi te radove i njihovu ponudu dobili, što smo morali predati uz projekat, započeli smo sa poslom. Oni su došli iz Doboja, ugradili taj kotao. To je bilo u roku par dana. Moje mišljenje je jako pozitivno i mislim da nije niko nezadovoljan. To je velika stimulacija za stanovništvo i ja sam kao građanin Republike Srpske zahvalna što sam uspjela da dobijem taj projekat od Fonda“, napominje Jelićeva.
Sistem grijanja je promijenio i Spomenko Guzijan iz Banjaluke, koji je zbog najave poskupljenja struje, ali i ostalih energenata odlučio da promptno reaguje.
„Istraživao sam šta bi bilo najpovoljnije. Prva ideja mi je bila s obzirom da stanujem u kući koja ima dvorište, da koristim geotermalne vode, onda sam međutim, uz konsultacije sa jednim profesorom s Mašinskog fakulteta u Banjaluci, odlučio da uzmem toplotnu pumpu vazduh – voda. To radi na principu da koristi vazduh iz okoline koji zagrijava vodu i onda to poslije cirkuliše kroz radijatore i tako grije kuću“, kaže Guzijan.
Napominje da je dosta istraživao na koji način da finansira ovako skup projekat, ali da je onda naišao na poziv Fonda.
„Upravo tih dana je objavljen poziv za bespovratna sredstva za energetsku efikasnost i naravno ta prilika je nešto što se ne može zaobići. Prikupio sam potrebnu dokumentaciju, koja je tražena u tom pozivu. U roku dva dana sam skupio sve papire i predao ih i na moje veliko iznenađenje veoma brzo, nakon nekih mjesec dana objavljeni su rezultati gdje je i moje ime bilo među korisnicima sredstava Fonda“, dodaje Guzijan.
Prema njegovim riječima, za projekat je dobio oko 8.000 KM koji uključuje toplotnu pumpu i sistem grijanja, a da je uz to promijenio prozore u prizemlju kuće i dva krovna prozora, što znači da je dobio i dodatnu izolaciju kuće.
„To se prilično osjetilo u ovoj zimskoj sezoni, posebno tokom ovih hladnijih dana. Upoređujući račune za struju u istom periodu ove i prošle zime, a jačina zime je bila približna, uz isti nivo zagrijanosti kuće, račun za struju je prepolovljen. Prije ove toplotne pumpe koristio sam sistem grijanja na struju. Dakle, centralno grijanje uz električni kotao. Ispunilo mi je i više od očekivanja. Mislio sam da će ušteda biti oko 30-40%, ali da će biti oko 50%, to je pozamašno“, zaključio je Guzijan.
Zadovoljstvo ne krije ni penzionerka Slavka Šukalo iz Banjaluke, uz napomenu da bez sredstava Fonda ne bi ni mogla pomisliti da uđe u investiciju zamjene dotrajale vanjske stolarije. Kompletan posao završila je prije dva mjeseca, uz napomenu da već osjeti prve rezultate.
“Nisam dugo čekala na sredstva. Možda je rano sad da pričam o nekim benefitima i uštedama, ali je daleko bolje kada je riječ o zagrijanosti stana. Sreća da je moja kćerka vidjela taj poziv Fonda jer ja sam penzioner. Šta ću ja sa malom penzijom? Dok platim dadžbine, šta ostaje? Da nije bilo Fonda, ne bih ni pomišljala da ću promijeniti prozore. Mi smo ovdje uselili 1976.godine. Ti prozori su toliko ostarili i rasušili se, pa kad je vani vjetar duvao, kod nas su zavjese lelujale“, kaže Šukalo.
Napominje da će tek u narednim godinama osjetiti mnogo veći benefit.Pored ovih aktivnosti, Fond je uz podršku Savezne vlade Njemačke u okviru projekta “Dekarbonizacija energetskog sektora u Bosni i Hercegovini“ koji provodi GIZ, pokrenuo i kampanju “Domaćinski s energijom – I ljepše i isplativije” i kreirao stranicu utoplidom.ekofondrs.org na kojoj se nalaze sve potrebne informacije o važnosti energetske efikasnosti, a sve s ciljem informisanja stanovništva o koristima koje proizilaze iz uvođenja mjera energetske efikasnosti.Na stranici se može pronaći i kalkulator ušteda energije – MOTIVATOR koji kroz jednostavne korake i uvođenje četiri mjere pruža informacije o uštedama energije, finansijskim uštedama, smanjenju emisija CO2 i procjenu investicije za uvođenje mjera energetske efikasnosti.
Banjaluka.com
