”Ne radi. Ne pokazuje tačno vreme.”
”Nije važno. Meni i ne treba tačno vreme. Meni treba pravo vreme.”
Prodavac me gleda u čudu. I menja bateriju. I nudi da odabrani sat zameni sličnim, po istoj ceni.
Za njega je samo tačno vreme pravo vreme. Ne razume zašto bi neko kupio neispravan sat. I to još budilnik.
Ne razumem ni ja zašto u Kini jedu pse, ali mu to ne govorim. Ne umem da mu objasnim da sat mora biti ispravan samo ukoliko ti je potrebno tačno vreme. A meni treba pravo vreme. Za njega mi je dobar i ovaj neispravan. Jedini uslov je da taj sat bude budilnik.
Stoga ne ulazim u raspravu i puštam da sve ostane na nivou benignog kulturološkog ne(spo)razumevanja. Plaćam sat i izlazim iz radnje.
Kod kuće pronalazim stari školski šestar i iscrtavam kružnicu. Isecam krug u čijoj sredini štampanim slovima ispisujem reči PRAVO VREME.
Jer ne treba meni ni tri popodne po Griniču, ni četiri ujutru po istočnoevropskom vremenu, ni ”u pet kod ringišpila”. Meni je potrebno pravo vreme. A ono nema veze sa časovnim zonama i ispravnim satovima.
Meni je potreban sat koji kaže da je pravo vreme da prestanem sa prokrastinacijom i napišem priču kojoj otkucava rok. Ovo je jedna od njih.
Meni je potreban sat koji kaže da je pravo vreme da prestanem da se nerviram oko sitnica. Jer sveukupnog vremena postojanja imam sasvim malo i treba pametno da ga trošim. Najbolje za pisanje priča i vožnju bicikla.
Meni je potreban sat koji kaže da je pravo vreme da sebe evakuišem iz određenih situacija i disajnog prostora pojedinih ljudi. Bez zadrške i zauvek.
Meni je potreban sat na čijem će brojčaniku bukvalno biti ispisane reči PRAVO VREME. Najbolje je da taj sat bude budilnik.
Da zazvoni prodorno onda kad se kolebam i nisam sigurna da li je vreme za velike odluke, životne pustolovine i kreativne avanture.
Da mi baš tada, bez obzira na položaj kazaljki, stavi do znanja da je pravo vreme. Da me razuveri i onda kad mislim da sam sa nekim stvarima u životu zakasnila i da nikada neću stići tamo gde je odavno trebalo da budem.
Da brunda kako to samo budilnik može, sve dok ne prionem na jednu po jednu od tih stvari. Bez obzira na tačno vreme i čas dana.
Sada kada takav sat imam, za sve što želim i sve što mogu pravo je vreme.
U svakom trenutku.
