Znaš li da ti ovo nikad neću reći?

…da Te sanjam? Sanjam kako dolaziš i razaraš me. Celu. Um i telo.

…da Te želim sve više i više? Ta želja ne jenjava, ne splašnjava, ne popušta. Samo raste i sve je jača i veća i intenzivnija. I sve teže objašnjiva.

…da ne prođe dan da ne pomislim na Tebe? Barem kroz glavu protrčiš, ne zaustavljajući se.

…da imam i druge? Dođu i prođu, ali Ti si stalan. Barem u glavi.

…da si mi radost?

…da sam s Tobom naučila koliko mogu?

…da me dotakneš najdublje, do dna?

…da si sav baš po mojoj meri?

…da možeš da mi radiš sve što ti padne napamet?

…da Tebi tolerišem svašta?

…da želim da Te delim s drugima, da i druge osjete sve što i ja osjećam? Jer sreća treba da se deli.

…da Ti dam sve, a da ne moraš uopšte da tražiš?

…da su mi s Tobom sva čula u pogonu?

…da s Tobom svaki put doživim ekstazu koju nikad i ni sa kim doživljavala nisam?

…da si Ti cijeli paket?

…da sam slaba na Tebe?

…da možeš sve da uzmeš, bez pitanja?

…da si u meni oživio nešto što nisam ni znala da postoji?

…da jednako volim i kad me pljuneš i kad me poljubiš?

…da me inspiriraš?

…da me spuštaš i dižeš do krajnjih granica? Mojih.

…da ne tražim i ne očekujem ništa zauzvrat?

…da Tebi dopuštam sve?

…da za Tvoj dolazak nikad nisam dovoljno spremna?

…da sam uz Tebe naučila šta znači ‘želeti’? Jer nisam imala pojma da može toliko neko da se želi.

…da mi budeš i mir i nemir?

…da mi često suze krenu kad sam s Tobom, a da to ni ne primetiš?

…da mi svaki put pomrsiš sve konce?

…da Ti sve ovo možda nikad neću reći? Zato pišem.