Vuleta je imala sjajan let i u prvoj seriji, sigurno preko sedam metara, ali je prestupila za 1,3 cm.
To joj je, u stvari, bio putokaz da se udesi za sledeći pokušaj. Preuzela je prvo mesto sa 7,05.
To je njen najbolji skok na sva četiri atletska mundijala na kojima je učestvovala (u Daeguu 2011. je doputovala, ali se povukla zbog povrede u predvečerje takmičenja, u Moskvi 2013. bronza sa 6,82, u Pekingu 2015. opet treća sa 7,01, u Londonu 2017. četvrta sa 6,96, uz peh da joj je pri odličnom skoku nalepnica s brojem na leđima ovlaš zakačila pesak, što se računalo kao prestup, u Doni 2019. bez učešća, u Judžinu prošle godine sedma sa 6,84).
U trećoj seriji je prestupila, u četvrtoj je išla 6,91, ali je držala vođstvo među osam od 12 finalistkinja koje su ostale u igri posle treće serije.
A onda, u petoj seriji, fantastičnih 7,14! Nadmašila je sebe. Njen lični, a i državni rekord, bio je 7,10 na skakačkom mitingu na improvizovanom skakalištu na beogradskim Terazijama u septembru 2016, mesec dana pošto je sa 7,08 uzela bronzanu medalju na Letnjim igrama u Riju, prvo olimpijsko odličje za našu atletiku posle srebra Franja Mihalića u maratonu u Melburnu 1956.
Ivana je pod devojačkim prezimenom Španović bila svetska dvoranska prvakinja u Birmingemu 2018. sa 6,96, a s muževljevim Vuleta i dalje je važeći svetski šampion, jer je u Beogradu skočila do zlata sa 7,06.
KONAČNI POREDAK
1. Ivana Vuleta (Srbija) – 7,14 m
2. Tara Dejvis-Vudhol (SAD) – 6,91 m
3. Alisa Rotaru-Kotman (Rumunija) – 6,88 m
4. Ese Brume (Nigerija) – 6,84 m
5. Larija Japičino (Italija) – 6,82 m
6. Fatima Dijame (Španija) – 6,82 m
7. Marta Koala (Burkina Faso) – 6,68 m
8. Tesi Ebosele (Španija) – 6,62 m
Preuzeto sa: danas.rs
