Vida Davidović, mlada dramska spisateljica sa adresom stanovanja Banjaluka – Beograd – SAD, oglasila se indikativnim I hrabrim fejsbuk statusom u kojem govori o kenselovanju u kulturi, nepotizmu, zapošljavanjima preko veze I brojnim drugim problemima sa kojima se suočavaju mladi I daroviti ljudi na srpskoj kulturnoj sceni i poručuje onima koji odlučuju o njihovim sudbinama da odgovornost (prije svega) traži moralnost.
Odlučili smo da njen fejsbuk status objavimo u cijelini:
“Odlučila sam da napišem nešto, jer je teško živeti u ćutnji. Iz meni nepoznatog razloga, polako sam počela da primećujem da me pojedine ličnosti sa srpske pozorišne scene blokiraju na društvenim mrežama. Još bi to bilo i prihvatljivo, jer se radi o privatnim profilima, ali postepeno sam počela da otkrivam da su me i dvije institucije (pozorišta, beogradska) stavila na blok listu (da, desilo se). Iznenadili biste se – da, radi o institucijama, a ne deci u vrtiću. Šta god da sam uradila (hotimično i nehotimično), mada “greha” nisam svesna, NIKO nema pravo da mi zabrani da pratim i učestvujem u pozorišnom životu jednog grada, a posebno ne onoga u kom sam studirala, živela i stvarala sedam godina. Vrlo dobro znamo da se ta ista pozorišta nisu potrudila da mi izađu u susret dugi niz godina (čast izuzecima koji su pravili kompromise na koje nisam pristajala), te da me 99 posto ljudi u Beogradu do danas pita kada ćemo gledati nešto tvoje ovde, a da ja ne znam da im odgovorim.
Mi između sebe vrlo dobro znamo da godinama niko od nas nije radio u beogradskim pozorištima, ili, ukoliko jeste, to je bilo toliko incidentalno da je smešno na to ukazivati. U sedam godina svog života u Beogradu, izvođena sam regionalno i u Srbiji, dobijala nagrade i bila pozivana da budem u žirijima i komisijama u regionu, ali nikada ni blizu Beograda. Sa kojim pravom se vrši ova kultura “kensela”? Dokle više sa lobiranjem i moralisanjem sa udobnih pozicija lepo obezbeđenih života, srednjeklasnog vračarskog ispijanja kafa i ogovaranja? Dokle više sa šovinizmom i rasizmom u miljeu koji ne prestaje da se busa u prsa svojom progresivnošću (najviše sam bila prozivana jer sam iz Banjaluke, najiskrenije)? Između ostalog, u svom romanu “Mučnina: o neodrastanju” sam govorila i o grupi ljudi koja sistemski kensluje moju junakinju čak i zbog naglaska, pa bih volela da ukažem na nekoliko činjenica:
1. Ja nisam zaposlena preko veze, preko mame, tate i elitnih beogradskih kumovskih konekcija. Sve svoje emotivne prelome u pozorišnom svetu izgurala sam sama, uz pomoć prijatelja koje sam polako sticala i sa kojim međusobno delim veliku meru intelektualnog poštovanja i divljenja.
2. Ja nisam čak ni zaposlena. Mnogi drugi koji sebi daju za pravo da nastupaju sa pozicija moralne superiornosti, pak, jesu. I to svi znamo kojim vezama.
3. Ja godinama sedim i učim i čitam i pišem i čitam sve što mi dođe pod ruku. Mora i to neko, dok se ostatak kulturne scene bavi fejsbuk komentarima. Ni po pitanju jedne situacije se do sada na fejsu nisam oglašavala. Mislila sam – ako se potrudim da se dokažem svojim radom, možda ne moram da se valjam u blatu kupljenja moralnih poena na račun drugih ljudi. Kakva greška!
4. Predlažem da od danas krenete da blokirate i morališete ljudima kojima imate šta da zamerite: razne vrste stranačkog zapošljavanja, seksualno predatorstvo, nerazrešene slučajeve seksualnog nasilja na sceni i van nje, apsolutno nenormalne količine opijata koji i daju motivaciju za ove godine osionosti i alavosti u kojoj ništa nije dovoljno, NEPOTIZAM, gatekeeping kulturne scene od proboja bilo kog “spoljnog faktora” koji nije na razne načine umrežen, a onda proklamovanje parola o proleterijatu i ispoljavanje licemernog i nepostojećeg marksističkog ubeđenja (da ste bar ostali dosledni liberali, kao što ste i napadali socijalizam pre 15 godina, gde bi vam bio kraj!) dok istovremeno ne dopuštate nikom da priđe sceni ko nije deo bar neke umrežene srednjeklasne beogradske strukture..
Mislim, spisak postoji.
Umesto svega toga, zamislite, tu sam ja – osoba koja je karijeru počela sa dvadeset godina i mlada žena koja trenutno ima dvadeset sedam, koja DOSLOVNO doživljava kansel od ljudi koji se kriju iza institucija i onemogućavaju mi da vidim šta se dešava na kulturnoj sceni.
Hvala svima koji razumeju o čemu govorim. Ćutala sam godinama na prozivke nekolicine ljudi koji su me uzeli na zub zbog doslovnog nesporazuma koji se desio pre pet godina, kada sam bila jako mlada i kada nisam imala pojma o tome kako čaršija funkcioniše. Greške priznajem i za njih snosim odgovornost, ali moj tekst će uvek biti moj tekst …
A vi? Kako ćete vi da preuzmete odgovornost sa svojih pozicija moći u kojima ste izgubili svaki kantovski moral (ne moralisanje, toga imate na pretek)? Jer odgovornost traži moralnost.
To je možda još jedna lekcija koju niste stigli da savladate od vlastitih sujeta”.
Vida Davidović završila je dramaturgiju na FDU u Beogradu, a potom master studije teorije dramskih umetnosti na istom fakultetu. Trenutno završava master studije kreativnog pisanja i kulturoloških studija u Sjedinjenim Državama.
Dobitnica je nagrada Josip Kolundžić, Katedre za dramaturgiju FDU, nagrade Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu FDU, specijalne nagrade za dramski tekst Hartefakta 2021, Sterijine nagrade za najbolji domaći dramski tekst za 2021/2022, nagrade za najbolji dramski tekst savremenog autora na 43. Pozorišnim/Kazališnim igrama u Jajcu i mnogih drugih.
Dvije godine bila je dobitnik najprestižnije stipendije u Srbiji „Dositeja“ Fonda za mlade talente, kao i Stipendije Fonda za mlade talente Vlade Srbije za najbolje studente na 500 najboljih univerziteta u inostranstvu. U SAD boravi na master studijama kao Fulbajtov stipendista.
Vrlo brzo nakon objave ovog statusa, koji su podržale brojne javne ličnosti iz cijelog regiona, očito dajući podršku stavu i problemima sa i iza scene o kojim se glasno ćuti. Komentarom na objavu se oglasio jedan od najcjenjenijih hrvatskih pozorišnih reditelja Ivica Buljan, koji je u Narodnom pozorištu Republike Srpske režirao dramu Vide Davidović „Mali ratovi i kabine Zare“.
„Draga Vido, tvoj tekst je udarac u srž sistemske hipokrizije, pogotovo one koja se maskira progresivnošću. Ne daj se smanjiti na “nepoželjnu”. Tvoja borba protiv kensl kulture, gatekeepinga i teatarskog nepotizma je borba za dušu cijele scene. Što se tiče “grijeha” kojih nisi svjesna, znamo oboje da nema većeg grijeha od toga da budeš žena koja ne igra igru, koja ne prilazi oltarima veza, koja ne laže sebi u lice dok brani status quo. Tvoja iskrenost je opasnija od bilo kojeg “spoljnog faktora” jer razotkriva krhkost piramide moći građene na fejk moralizmu i strahu od autentičnosti. Oni te blokiraju jer ne mogu blokirati tvoj glas.
Jer, kako kažeš, “odgovornost traži moralnost”, a to je upravo ono što njima nedostaje.Tvoja drama, koju sam imao čast režirati, ruši iluzije o ratu, tijelu i sjećanju. Nisi “spoljni faktor” – ti si kontinuitet one kulture koja ne smije umrijeti.Tvoja borba je podsjetnik da je moguće biti mlad, bijesan i nepotkupljiv u svijetu koji nudi samo kompromise. Drži se jer kao što znaš kansel kultura je uvijek poraz onih koji je provode”, napisao je Buljan.
