Svakom se roditelju bar jednom desilo da se na kraju dana oseća iscrpljeno, kao da jednostavno ne može ništa više da uradi i samo želi da se opusti, a da onda ulazeći u kuću, dok skida jaknu i cipele, čuje: „Mama! Tata! Hajde da se igrate sa mnom!“ Iako igranje sa vašim detetom može izgledati kao muka, verovatno ćete dvaput razmisliti pre nego što kažete „ne“ nakon što ovo pročitate.
Čini se da ne možemo dovoljno istaći koliko je veliki značaj igre za fizičko, mentalno i socijalno zdravlje naše dece. Višestruka korist započinje od činjenice da igrajući se naša deca razvijaju sve vrste veština. No, razvojni psiholozi imaju uvek nešto novo da poruče, pa tako ovog puta u prvi plan dolaze nove i jako bitne informacije o tome zašto je za detetov razvoj ključno da se igra i sa mamom i sa tatom. Pročitajte.
Igra pomaže deci da razvijaju važne veštine
Šta zapravo igra radi za dete? Snabdeva ga esencijalnim životnim veštinama. Zamislite to kao dečju kutiju sa alatima. U početku, kada se rode, njihova kutija sa alatima nema mnogo toga u sebi, ali roditelji pomažu da se ona napuni.
Kako se bebe razvijaju i rastu, kroz igru razvijaju veštinu po veštinu. Igranje sa detetom je jedan od načina da se pomogne u razvoju socijalnih veština i veština samokontrole. Pre nego što se osvestite, interakcije sa roditeljima i drugima deci pomažu da razviju mnoge alate ili veštine potrebne za izgradnju svetle budućnosti.
Kada se dete i roditelj igraju uloga ili bilo koju fizičku igru, razvijaju se detetove kompetencije, grube motoričke veštine, vođstvo u vršnjačkoj grupi i kognitivni razvoj. Interaktivna igra takođe može pomoći detetu da nauči kako bolje da reguliše svoje emocije.
Posebne prednosti igre roditelja i deteta u odnosu na igru sa braćom i sestrama
Sada možda razmišljate: zar nije isto da se mlađe dete igra sa starijom sestrom ili bratom? Zar to nema isti efekat kao igranje sa roditeljem? Zar im ne mogu pokazati „alate zanata“? Iako je igra sa braćom i sestrama dragocena, ne može zameniti vreme provedeno sa mamom i tatom.
Postoji nešto posebno u tome kada se roditelj igra sa svojim detetom. Pokazalo se da igra roditelja i deteta više doprinosi sposobnosti deteta da strukturira rane društvene interakcije nego igra sa braćom i sestrama.
Štaviše, roditelji mogu ponuditi detetu zreliju i raznovrsniju igru nego braća i sestre. Naravno, odrasli znaju više o svetu od bilo kog deteta i često mogu proširiti maštu na načine na koje druga deca ne mogu.
činjenica je da bebe i predškolci često koriste ponašanja koja zahtevaju partnera dok se igraju sa roditeljima, ali je manje verovatno da će to učiniti kada se igraju sa svojom braćom i sestrama Ima smisla, zar ne? Dete samo želi više da interaguje sa roditeljem. Cela poenta i je u tome što igranje sa drugom decom može biti zabavno, ali da ništa ne može da zameni radost i zadovoljstvo kada se roditelj igra sa vama. Takođe, starija braća i sestre se minimalno angažuju u direktnoj interakciji sa svojom mlađom braćom i sestrama, dok roditelji obično bebi posvećuju punu pažnju. Postavljena je hipoteza da igra roditelja i deteta prvo katalizuje razvoj novih veština kod deteta, a da igra sa braćom i sestrama pomaže u njihovom učvršćivanju.
Razlike u igri sa majkom i igri sa ocem
Da li postoji razlika između igre sa mamom i tatom? Naravno da postoji i u tome je sva lepota! Očevi imaju tendenciju da više učestvuju u fizičkoj igri sa detetom, dok majke i deca učestvuju u poučnoj i verbalnoj igri. Montesori pedagogija posebno naglašava da deca koja nemaju priliku da se igraju sa ocem kasnije u životu češće upadaju u problematično društvo, jer im nedostaje iskustvo samopouzdanja, kontrole i zdravog rizika koji dolazi upravo iz takvih igara.
Mama kao prirodni zaštitnik, obično postavlja granice, brine o sigurnosti i uči dete kako da prepozna opasnost i pravilno reaguje. Njena uloga pomaže detetu da razvije osećaj stabilnosti i poverenja u svet oko sebe. S druge strane, tata često unosi element avanture, penjanje na drvo, istraživanje prirode, savladavanje staza koje deluju izazovno. Kroz takve aktivnosti dete uči da prevazilazi strah, da se suočava sa neizvesnošću i da veruje u sopstvene sposobnosti.
Oba oblika su važna za razvoj deteta. Roditelji ne bi želeli da njihova deca budu dobra samo u sportu, bez sposobnosti da se dobro izraze. Niti roditelji žele da deca budu dobra u razgovoru o stvarima i da nemaju sposobnost da se zaista „zaprljaju“ aktivnostima. I naravno, kako njihovo dete nastavlja da raste i sazreva, važno je da oba roditelja naprave prilagođavanja u igri prilagođena uzrastu. Zapravo, ova dva pristupa stvaraju savršenu ravnotežu, jer mama uči dete gde su granice, a tata kako da ih bezbedno pomeri.
Kombinacija sigurnosti i slobode gradi emocionalno stabilnu, samouverenu i radoznalu ličnost. Zato je dragoceno da porodice neguju zajedničku igru, bilo kod kuće, u parku, u igraonici ili negde u prirodi. U igraonici za decu je interesantno i zabavno, pa vredi iskoristiti takav prostor za kvalitetno provedeno vreme. U tim trenucima, okruženo igračkama, kockama i raznim penjalicama, dete ne samo da se zabavlja, već stvara najdublje emocionalne veze i gradi temelje svog budućeg odnosa prema svetu.
Kako se igrati sa detetom
Igranje sa detetom podrazumeva aktivno posmatranje, slušanje, podršku, razgovor i razumevanje. Obavezno obezbedite međusobnu interakciju, poput razgovora, ali pokušajte da ne intervenišete stalno ili da se ne mešate. Umesto toga, dozvolite im da istražuju svoju okolinu i otkrivaju čulima. Dozvolite im da vas uvuku u igru. Uverite se da ste angažovani i da sarađujete, što će pomoći detetu da učini isto u svojim budućim igrama sa drugom decom. I ne zaboravite, osmehujte se, smejte se i podstaknite ih da se smeju. Oboje možete uživati u ovom vremenu jedan na jedan sa svojim mališanom dok mu pomažete da razvije veštine koje će uskoro biti spremno da samostalno primeni.
Jedno je izvesno, kada se igrate sa detetom pomažete mu da razvije veštine koje su mu potrebne za društveni život. A garantujemo vam, biće zabavno i za vas!
