– Je l’ umeš ti, ženo, malo sama? Samo što si raskinula sa Sašom, šta će ti sad novi dečko?
Je l’ on bio pogrešan kad mi je stavio ruku na rame? Jesam li ja bila pogrešna što sam se stvorila u onom pabu kad je rekao da je završio sa zaljubljivanjem i izlascima i da hoće da se skrasi?
Sve moje drugarice su se udale, dobile decu i vremenom – ne znam ko je kome tu postao dosadniji.
Napunila sam 33 godine i već je postalo nemoguće naći nekog “normalnog”.
– Gde si, brate? Ej, hteo sam da ti kažem da moja firma traži radnike, pa ako još tražiš posao, dete na putu i to, mogu da te preporučim.
Jednog jutra kad je imala 9 godina mama i tata su je probudili i rekli da imaju neko iznenađenje za nju.
– Je l’ maca? – upitala je sanjivo.
U nekom romanu, na filmu ili bar u većem gradu, možda bi Tanjin život bio verovatan i stvaran. U varošici kakva je bila ova na Timoku, tu zamalo u Bugarskoj, e to je već bilo čudo.
Deca ne rade ono što im kažemo, već ono što mi radimo.
Mama se uvek bunila kad dobije poklon za rođendan. „Ma šta ste ovo smislili?!“, „Odakle ova ideja sad, ha?“ – čudila se i kao ljutila, ali su je odavale oči – raširene i nasmejane – pune divljenja i uprte u tatu.
Odselila se da studira. Kao u pesmi, posle se udala za nekog mangupa.
Ili: kako da odeš na Krf i posle 3 noći se vratiš kući?
