U filmu “One Night Only”, Monika Barbaro i Kalum Tarner igraju ljude koji žive u svetu u kojem je vlada zabranila seks pre braka.
Zamislite svet u kojem je seks pre braka zakonom zabranjen, osim tokom jedne jedine noći u godini. Upravo na toj neobičnoj ideji zasnovana je nova romantična komedija „One Night Only“, u kojoj glavne uloge igraju Monika Barbaro i Kalum Tarner.
Radnja nas vodi u pomalo drugačiji Njujork, gde singl ljudi tokom godine moraju da se pridržavaju strogog pravila – intimni odnosi dozvoljeni su samo tokom posebnog perioda koji traje svega 12 sati. Kada ta noć konačno stigne, grad se pretvara u mesto u kojem svi pokušavaju da pronađu partnera i iskoriste svoju jedinu legalnu priliku.
Među njima su i Ali i Oven, dvoje usamljenih stranaca koji se slučajno sreću dok ostatak grada ima veoma jasan plan za tu noć. Problem je u tome što njih dvoje počinju da traže nešto mnogo komplikovanije od prolazne avanture – pravu povezanost. Upravo tu neobična premisa filma prerasta u klasičnu romantičnu priču o upoznavanju, očekivanjima i pitanju da li ljubav može da se pojavi baš onda kada svi oko vas razmišljaju samo o seksu.
Iza filma stoji Vil Glak, reditelj poznat po romantičnim komedijama “Easy A” i “Anyone But You”. “One Night Only” spaja provokativnu, gotovo distopijsku ideju sa humorom i romansom, pa je već sama premisa bila dovoljna da izazove pažnju publike: šta biste uradili kada biste znali da imate samo jednu noć godišnje za nešto što je u našem svetu potpuno uobičajen deo odnosa?
Iako na prvi pogled zvuči kao film koji će se vrteti isključivo oko seksa, u njegovom centru zapravo je potraga za ljubavlju. Glavni junaci susreću se tokom najmanje romantične noći u godini, a njihov odnos postavlja jednostavno pitanje – šta ako vam se baš u trenutku kada bi sve trebalo da traje samo jednu noć dogodi neko koga želite da zadržite mnogo duže?
Iako sinopsis više zvuči kao Black Mirror nego kao Kad je Hari sreo Sali…, Glak se nada da ovako neobična i upečatljiva premisa neće sprečiti publiku da prihvati pravila tog sveta i uživa u filmu One Night Only onakvom kakav jeste. Ispod površine film nudi iznenađujuće mnogo prostora za društvenu satiru koja se provlači gotovo neprimetno. Od suptilnih kritika američke politike do oštrijih prikaza toga kako bi američka javnost reagovala na ovakvo prekoračenje državnih ovlašćenja.
Iako ljudi u filmu ne vole takozvani Mandat i aktivno protestuju protiv njega, ipak su ga prihvatili kao deo svakodnevice. On tako postaje metafora za brojne zakone koje nameće glasna manjina, a vlast ih usvaja uprkos nezadovoljstvu ostatka društva.
Čak i bez nasilja, One Night Only predstavlja mnogo oštriju osudu savremene američke javnosti i granica onoga što je spremna da prihvati.
Ipak, na kraju je samo na vama kako ćete gledati ovaj film – kao laganu komediju ili kritiku društva čiji smo deo i mi sami, iako ne živimo u Americi. Uživajte.
