Mnogo pre nego što su princ Hari i Megan Markl napustili uloge viših članova britanske kraljevske porodice i preselili se u Kaliforniju, princeza Dajana govorila je o životu koji bi želela za sebe i svoja dva sina. Nije želela potpuno da nestane iz javnosti niti da se odrekne humanitarnog rada, ali jeste želela nešto što joj je zbog položaja gotovo neprestano izmicalo – mogućnost da sama odlučuje koliko svog života će podeliti sa svetom.
Njene reči iz 1993. godine danas privlače novu pažnju jer u njima mnogi prepoznaju ono što Hari i Megan pokušavaju da postignu više od tri decenije kasnije – javni život pod sopstvenim uslovima, uz mnogo više privatnosti za porodicu.
Dajana je tada bila razdvojena od princa Čarlsa, ali njihov razvod još nije bio završen. U decembru 1993. održala je govor na ručku organizacije Headway i najavila veliku promenu.
Želela je da se povuče, ali ne i da nestane
Dajana je objasnila da će po završetku tadašnjih zvaničnih obaveza smanjiti svoje prisustvo u javnom životu.
Nije govorila o potpunom povlačenju. Naprotiv, želela je da nastavi da se bavi humanitarnim radom, ali da izabere manji broj oblasti kojima će zaista moći da se posveti.
Suštinu onoga što je tražila opisala je kao pokušaj da spoji smislenu javnu ulogu sa privatnijim životom.
A kada je govorila o tome zašto joj je promena potrebna, Vilijam i Hari bili su u centru njene odluke.
Njena prva obaveza, rekla je, ostaju njena deca kojoj želi da pruži što više ljubavi, brige i pažnje.
Posle razvoda nije prestala da koristi svoju popularnost
Razvod Dajane i tadašnjeg princa Čarlsa zvanično je okončan 1996. godine. Izgubila je pravo na oslovljavanje “Njeno kraljevsko visočanstvo”, ali ono što se zatim dogodilo pokazalo je da najava privatnijeg života nije značila odustajanje od javnog delovanja.
Tokom poslednje godine života Dajana se snažno posvetila humanitarnim temama.
U januaru 1997. otputovala je u Angolu i prošetala kroz očišćeni koridor minskog polja u Huambu, čime je problem nagaznih mina dospeo na naslovne strane širom sveta. Iste godine potpisan je Otavski sporazum o zabrani protivpešadijskih mina.
U avgustu je posetila Bosnu i Hercegovinu, gde se susretala sa ljudima koji su stradali od mina.
Dajana je, dakle, pronašla način da ogromnu pažnju koja ju je pratila pretvori u sredstvo kojim će pažnju sveta usmeriti na druge.
Hari je jednu njenu borbu već nastavio
Jedan deo Dajaninog nasleđa Hari nije samo simbolično preuzeo.
Sa organizacijom HALO Trust, koju je podržavala i njegova majka, sarađuje od 2011. godine. Posetio je programe uklanjanja mina u Mozambiku i Angoli, a 2019. je u Angoli prošao putem kojim je Dajana hodala 22 godine ranije.
Njegova saradnja sa organizacijom traje i danas. U aprilu 2026. Hari je posetio HALO tim u Buči u Ukrajini, gde je video kako se dronovi, veštačka inteligencija i roboti koriste za otkrivanje i uklanjanje eksplozivnih naprava.
Tom prilikom direktno je povezao današnji rad organizacije sa majčinom posetom Angoli pre gotovo tri decenije.
Da li Hari i Megan pokušavaju da ostvare ono što Dajana nije stigla?
Paralela je posebno zanimljiva kada se pogleda odluka Harija i Megan iz 2020. godine.
Napustili su uloge viših članova kraljevske porodice, preselili se u SAD i prestali da obavljaju zvanične kraljevske dužnosti. Ali nisu izabrali potpuno povlačenje iz javnosti.
Hari je nastavio rad sa Invictus Games i drugim humanitarnim inicijativama, dok par kroz svoje organizacije podržava različite projekte.
Istovremeno, godinama insistiraju na tome da žele veću kontrolu nad privatnošću svoje porodice i načinom na koji će njihova deca odrastati.
To nije identična situacija onoj u kojoj se nalazila Dajana. Hari je rođen u monarhiji, Megan je u nju ušla brakom, a okolnosti njihovog odlaska potpuno su drugačije od Dajaninog razvoda.
Ali sličnost u jednoj želji teško je prevideti.
Dajana je želela da zadrži mogućnost da javnu prepoznatljivost koristi za teme do kojih joj je stalo, a da istovremeno njen položaj ne određuje svaki deo privatnog života.
Hari i Megan danas pokušavaju da pronađu gotovo istu granicu.
Dajana nije dobila mnogo vremena da vidi kako bi takav život izgledao. Poginula je 31. avgusta 1997. godine, sa samo 36 godina.
Hari je tada imao 12.
Gotovo tri decenije kasnije, ne samo da nastavlja neke od humanitarnih borbi koje je njegova majka započela, već pokušava da pronađe i ono za čim je ona javno tragala poslednjih godina života – način da bude prisutan u svetu, a da mu ipak ne pripada svaki deo njegove porodice.
