Nova prijateljstva, neočekivani poduhvati i zajednice koje otkrivaju šta sve mogu da promene – ove knjige prate uzbuđenje koje dolazi kada život počne da se otvara u novom pravcu.
Posle lepe promene dolaze razgovori koji traju duže nego što smo planirali, pozivi ljudima sa kojima želimo da podelimo radost i ideje za koje odjednom imamo više volje. Počinjemo da dogovaramo, zamišljamo i planiramo. U takvom raspoloženju prijaju i knjige čiji junaci imaju razloga da sa zanimanjem gledaju unapred.
Zato smo izdvojili pet romana u kojima novi susreti i odluke menjaju svakodnevicu, ponekad i čitave male zajednice.
Razlikuju se po atmosferi i načinu pripovedanja, ali povezuje ih zadovoljstvo koje donosi otkrivanje novih mogućnosti – naročito kada u njima učestvujemo sa drugima.
„Čitaoci iz Brouken Vila preporučuju“, Katarina Bivald
Otvoriti knjižaru u malom mestu u kojem gotovo niko ne čita deluje kao poslovna ideja koju bi većina ljudi odmah odbacila. Sara, međutim, u tome vidi nešto vredno pokušaja.
Ova mlada Šveđanka dolazi u Ajovu da poseti Ejmi, prijateljicu sa kojom je razmenjivala pisma i knjige. Kada sazna da je Ejmi preminula, stanovnici Brouken Vila prihvataju neočekivanu gošću, a ona odlučuje da od prijateljičinih knjiga napravi knjižaru. Njeno otvaranje postepeno menja odnose u mestu i svakodnevicu ljudi koji u njega svraćaju.
Najprivlačniji deo romana jeste način na koji jedna lična inicijativa prerasta u zajedničku stvar. Sara ima ideju, ali knjižara dobija smisao kroz ljude: njihove čitalačke ukuse, neslaganja, radoznalost i neočekivana zbližavanja.
Katarina Bivald piše sa mnogo naklonosti prema osobenjacima i malim sredinama u kojima svi znaju ponešto o tuđem životu. Ovo je knjiga za one koji vole kada se priča širi sa glavne junakinje na čitavo društvo i kada požele da se i sami pridruže razgovorima njenih likova.
„Čovek po imenu Uve“, Fredrik Bakman
Uve ima čvrste stavove o automobilima, pravilima ponašanja i gotovo svemu što njegove komšije rade pogrešno. Uveren je da bi život bio mnogo jednostavniji kada bi ga ljudi malo pažljivije slušali. Onda se u njegovu blizinu doseli porodica koja njegov uredno organizovan svet ispuni molbama, razgovorima i nepredviđenim situacijama.
Posebno mesto u toj promeni ima Parvane, komšinica koja se ne povlači pred njegovim namrgođenim nastupom. Kroz njihov odnos i susrete sa ostalim stanovnicima naselja, Bakman gradi priču o povezivanju, pripadanju i tome koliko prvi utisak o nekome može da bude nepotpun.
Roman se bavi i teškim temama, ali njegov humor najviše dolazi do izražaja u svakodnevnim susretima ljudi koji nikada ne bi izabrali jedni druge za društvo. Upravo zato je zanimljivo pratiti kako od komšija postaju ljudi na koje mogu da računaju.
Uve tom društvu donosi praktičnost, upornost i spremnost da se zauzme za druge, čak i kada to prati čitav niz primedaba. Njegova priča lepo se uklapa u raspoloženje u kojem nam posebno prija da prepoznajemo dobre osobine ljudi oko sebe.
„Neverovatno hodočašće Harolda Fraja“, Rejčel Džojs
Harold Fraj krene do pošte i nastavi da hoda. Od te jednostavne, neplanirane odluke počinje putovanje koje će njegovu svakodnevicu promeniti mnogo više nego što je mogao da pretpostavi.
Povod je pismo stare poznanice Kvini, koja je teško bolesna. Harold odlučuje da do nje stigne pešice, iako za put dug oko hiljadu kilometara nema ni pripremu ni odgovarajuću opremu. Vođen ličnim uverenjem da joj svojim hodanjem može dati razlog da istraje, upušta se u poduhvat koji ga povezuje sa ljudima i otvara pitanja o sopstvenom životu.
Rejčel Džojs koristi putovanje da pokaže koliko svet može postati zanimljiv kada izađemo iz ustaljenog rasporeda. Susreti usput, razgovori i tuđa iskustva daju Haroldovom putu sadržaj koji nije mogao unapred da isplanira.
Ovo je emotivniji izbor, sa ozbiljnim temama i porodičnom istorijom koja postepeno izlazi na videlo. Ipak, dobro se uklapa u priču o novim počecima zbog energije samog pokretanja: Harold je običan čovek koji odluči da učini nešto veliko za nekoga ko mu je važan, a zatim otkriva šta sve ta odluka može da pokrene.
„Džentlmen u Moskvi“, Ejmor Touls
Hotel Metropol u ovom romanu postaje mesto susreta ljudi različitih godina, zanimanja i životnih iskustava. Među njima je i grof Aleksandar Rostov, koji je 1922. godine osuđen na kućni pritvor u hotelu i prinuđen da u njemu organizuje čitav svoj život.
Touls prati kako Rostov u tim nesvakidašnjim okolnostima razvija prijateljstva i otkriva novu svrhu. Roman je poznat po duhovitosti, pažljivo oblikovanim likovima i raskošnoj hotelskoj atmosferi.
Za ovaj izbor posebno je zanimljiva Rostovljeva radoznalost. On obraća pažnju na sagovornike, uživa u razgovoru i ozbiljno shvata male rituale koji danu daju sadržaj. Kroz njegove odnose hotel postaje živ svet u kojem uvek ima nekoga koga vredi bolje upoznati.
Džentlmen u Moskvi prijaće onima koji žele da se duže zadrže uz iste likove i uživaju u njihovom društvu. Touls daje dovoljno prostora prijateljstvima da se razviju, pa i čitalac postepeno počinje da se oseća kao redovan gost Metropola.
„Tajni vrt“, Frensis Hodžson Bernet
Zapušten vrt, nekoliko radoznale dece i odluka da se nešto uradi zajedno dovoljni su da pokrenu jedan od najpoznatijih romana Frensis Hodžson Bernet.
Meri Lenoks posle smrti roditelja dolazi iz Indije na englesko imanje. Tamo otkriva skriveni vrt i poželi da mu vrati život. Nova prijateljstva i zajednički rad menjaju njene dane, a obnavljanje vrta postaje poduhvat kojem se raduje i kojem se stalno vraća.
Kada ovu knjigu čitamo kao odrasli, posebno je zanimljivo koliko radosti njeni junaci pronalaze u učestvovanju. Imaju zajedničku ideju, dogovaraju se, otkrivaju šta umeju i primećuju rezultate svog truda. Vrt im daje nešto o čemu mogu da razgovaraju danas i čemu mogu da se raduju sutra.
Zato se ovom klasiku vredi vratiti i mnogo posle školskih dana. Njegovi najlepši prizori vezani su za iščekivanje: deca dolaze da vide šta je niklo, šta se promenilo i šta bi sledeće mogla da urade. Uzbuđenje je veće zato što sve to otkrivaju zajedno.
