Kako gledate na zatvorenike u kazneno-popravnim domovima? Znam, puni ste predrasuda. Nekad je to i istina, ali, saglasićete se, svi zaslužuju drugu šansu. Šansu za život i rad. Šansu za povratak u društvo, među ljude. Bez onog zatvorskog bremena.
Ljudima je potrebna pomoć, ali do sada je ona bila samo slovo na papiru. Ipak, bračni par, Kristina i Nebojša Macanović, odlučili su da se posvete baš njima. Mimo poslova koje svakodnevno obavljaju, kao vođe Centra modernih znanja, osmislili su projekat “Računarska obuka u Kazneno-popravnom domu Banjaluka”.
Sjajnu ideju sprovode od početka septembra, a samo sa jednim ciljem – da osposobe osuđenike da, po izlasku na slobodu, lakše pronađu zaposlenje, ali i da sami kreiraju poslove u zatvoru, jer su često marginalizovani.
“Prije nego što smo organizovali nastavu, obavili smo motivacione razgovore sa osuđenicima, kroz koje su im objašnjavani ciljevi i svrha projekta. Statistika pokazuje da čak 30 odsto osuđenih u zatvorima ima završenu samo osnovu školu ili su bez obrazovanja. Odrasli u teškim ekonomskim uslovima, veoma često su bili prinuđeni da se bave kriminalom da bi opstali. Ovakve obuke su nova životna šansa za njih”, objašnjava Kristina.
Zatvorenici su rado prihvatili ideju pa su i redovni na časovima. Ne smeta im ni što po trojica sjede za jednim računarom, žele samo da uče. Ali, zato bi u ovu ideju mogle da se uključe ovdašnje kompanije koje bi Zavodu donirale svoje stare računare. I opet bi svima bilo dobro.
Ljudima je potrebna pomoć, ali do sada je ona bila samo slovo na papiru. Ipak, bračni par, Kristina i Nebojša Macanović, odlučili su da se posvete baš ovim ljudima. Mimo poslova koje svakodnevno obaljaju, kao vođe Centra modernih znanja, osmislili su projekat “Računarska obuka u Kazneno-popravnom domu Banjaluka”.
“Edukacija u smislu učenja nije obavezna. Unutar Zavoda su organizovane likovna, muzička, novinarska i sekcija rezbarenja, koje zatvorenici pohađaju dobrovoljno i gdje mogu naučiti mnoge korisne vještine ili zanate. Tako im je ponuđena i ova obuka”, priča nam Kristina.
Da su ljudi željni znanja, ali i druge životne šanse dokazuju i dobri rezultati.
“Plan na početku obuke je bio da grupa nauči osnove programa Word i Excel, međutim, među polaznicima se izvodila naprednija grupa koja je ove osnove brzo savladala i koji su prešli i na neke druge programe iz MS Office paketa. U svakom slučaju, svi polaznici će ispuniti cilj obuke, a to je osnovna pismenost u ova dva programa”, obećava Kristina.
Sve ovo prate i one zanimljive situacije, a jedna od takvih je da je polaznicima kursa lakše da izračunaju prosjek (Average u Excelu) kojim dobiju rezultat od 1,6 grama trave, nego prosjek ocjena u školi.
Projekat je finansirao Grad Banja Luka, ali Kristina i Nebojša ne odustaju od potrage za drugim izvorima novca kako bi projekat zaživio u što više kazneno-popravnih ustanova u BiH. Ako znate nekog ko bi im pomogao ili imate računar koji vam nije potreban, javite se Lolama, a mi ćemo vas povezati s Kristinom.
Ovakve inicijative svakako će popraviti mračnu statistiku po kojoj je čak 80 odsto osuđenika kompjuterski nepismeno. Kristina i Nebojša zaslužuju podršku, zatvorenici takođe.
Ne odbacujmo ljude i ideje.
