Uglješa Novaković (34), naš poznati saksofonista i kompozitor i Igo Afetuš (Hugo Afettouche, 22) iz Francuske, mladi multiinstrumentalista (sopran, alt, tenor i bariton saksofon, pikolo i traverzo flauta) upoznali su se dan pre našeg putovanja u Novi Pazar.
U sklopu turneje Le tour de Sax, odnosno obilaska srpskih gradova uz zvuke džeza, održali su koncerte u Novom Pazaru, Kraljevu i Gornjem Milanovcu, a od 2. do 4. oktobra 2017. očekuju ih nastupi u Pirotu, Leskovcu i Beogradu.
Na poziv Francuskog instituta u Beogradu i ja sam krenuo na ovo putovanje i imao priliku da se dva dana družim sa muzičarima – gostom iz Pariza i kvintetom Uglješe Novakovića i da naučim nešto novo o muzičkom pravcu koji ne slušam tako često.
Mada prethodno nisu mnogo toga znali jedan o drugom, srpski i francuski umetnik i ostali muzičari na sceni su se fantastično dobro razumeli, čemu su doprineli, ne samo njihov talenat i profesionalizam, već i, kako mi je Uglješa rekao, internacionalni jezik džeza kojim muzičari govore. U svakom gradu zajedno su izvodili autorske numere koje su stvarali, svako za sebe, na Balkanu i u Francuskoj.
– U tome i jeste sva lepota džeza. Gde god da odete i sa kim god da svirate, na bini ćete pričati istim jezikom. U džezu ne postoje nacije i vere, sve je univerzalno i to je njegova najveća lepota – priča mi jedan od naših najuspešnijih saksofonista.
Uglješa i Igo u Pazarištu, nedaleko od Novog Pazara
Uglješa je rođen 1983. godine u Beogradu i završio je master studije na poznatoj Muzičkoj akademiji Kunstuniversität Graz u Gracu. U njegovoj biografiji piše i da je učio kod legendarnog saksofoniste Don Menze i pohađao kurseve kod više saksofonskih velikana. Svirao je i sa Gregorijem Hačinsonom, Duškom Gojkovićem, Tonijem Lakatošom, Martinom Gjakonovskim, Klausom Reiblerom… Saksofonista je u više orkestara, a posebno ističe Big Bend RTS-a i Big Bend HRT-a. Kao profesor predaje na džez odseku u Muzičkoj školi Josif Marinković u Vršcu.
U kvintetu Uglješe Novakovića nastupali su i Miloš Grbatinić (bubanj), Miloš Čolović (bas), Andreja Hristić (klavir) i Andreja Stanković (gitara)
Njegov francuski kolega Igo je 12 godina mlađi, klasični saksofon je naučio kod Vensana Davida, a džez saksofon kod Silvena Befa. Studirao je u pariskom konzervatorijumu CRR, kao i u CNSM, takođe u francuskoj prestonici. Trenutno je na završnoj godini studija i najviše radi u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Italiji. Rekao mi je da je na Balkanu prvi put u životu!
– Moj prvi utisak je da obožavam Srbiju. Ljudi su veoma gostoljubivi i izuzetno otvoreni. Imam 22 godine, ali do sada skoro da ništa nisam znao o balkanskim zemljama. Ni moji roditelji, ni prijatelji, ma niko u mom okruženju nikad nije ovde bio, niti smo imali bilo kakve informacije – iskren je Igo, koji je u Beograd došao nakon putovanja po Siciliji.
– Često putujem, ali nemam uvek vremena da istražim gradove i države. To obično bude ovako: iz aviona u autobus, zatim na koncert, pa ponovo u avion. Čini mi se da će u Srbiji biti vremena za kratak turistički predah – kaže Igo, kojeg po svetu prate mali kofer i saksofon. Rekao mi je i da se prvi u familiji bavi muzikom i da roditelji i babe i dede nisu u tom svetu.
Igo ispred Kulturnog centra Novog Pazara, gde je održan koncert
– Sviram od sedme godine, a saksofon, odnosno džez zavoleo sam još kada su mi bile tri godine.Sećam se da sam sa porodicom otišao u Alpe na odmor i da sam tada slušao CD sa numerama čuvenog Kaunta Bejzija. Mama i tata su me posle prijavili na audiciju, a kasnije sam upisao jednu malu muzičku školu, nakon čega sam se usavršavao u Versaju, a zatim redom kroz školovanje – seća se.
Organizatori ove koncertne turneje su festival Belgrade SAXperience i Francuski institut u Srbiji, uz podršku Societe Generale Srbija
Uglješa je kao dečak svirao klavir, a džez je, kako mi je ispričao, zavoleo tek kao tinejdžer, a počeo da ga svira na pozornici kao student.
– U jednom trenutku bila mi je muka od klavira i klasike, pogotovo jer u našim školama to ume da bude frustrirajuće za decu, ali ne i dosadno. Zavoleo sam džez i danas mogu da kažem da je on moj život. Doneo mi je slobodu u svakodnevnom životu, u smislu da, srećom, ne moram da radim od osam do četiri i da popodne provodim u rutini, gledajući TV. Doneo mi je i slobodu u muzičkom smislu, što sam shvatio kroz učenje džeza – kaže Uglješa za Priče sa dušom.
I jedan i drugi umetnik složili su se u tome da na sceni nema razlika i da osim kvaliteta i timskog rada ništa drugo nije važno. Rekli su mi da svaki umetnik mora da bude spreman na kompromise. Nije mi bilo teško da zaključim da je u Francuskoj ipak lakše, jer tamo za razliku od Srbije, od džeza može da se živi. Zbog toga mnogi naši mladi umetnici rade na više strana i sa više bendova, kako bi imali posao koji vole i uspeli da zadrže svoj kvalitet.
Podržite ih posetom domaćim džez klubovima, a najpre ovoj turneji i festivalu Belgrade SAXperience koji počinje za koji dan. Više informacija pronađite OVDE.
