Kada bliskost muškarca sa majkom postaje zabrinjavajuća? Evo nekoliko segmenata odgovora.
„Poveo bih svoju majku ili oca“, odgovorio je glumac Jacob Elordi za francuski Vogue kada su ga pitali koga bi voleo da pozove na večeru.
Dok australijski glumac zauzima centralno mesto u javnosti tokom promocije filma „Orkanski visovi“ Emerald Fennell, teško je izbeći neke snimke koji su postali viralni – naročito onaj na kojem pruža žvaku svojoj majci pre fotografisanja na londonskoj premijeri. Nedavno je i pojavljivanje majke i sina na crvenom tepihu Oskara 2026 bilo u centru svih razgovora. Ni njegove izjave nisu prošle nezapaženo. Jacob Elordi je otkrio da svoju majku zove tri do četiri puta dnevno u intervjuu za WSJ.
„Ona je svetica, moja najbolja prijateljica i bio bih potpuno izgubljen bez nje“, priznao je. Te reči odjekuju i u teoriji (široko rasprostranjenoj na TikToku) da se nikada ne pojavljuje sa svojim devojkama na zvaničnim događajima.
S obzirom na viralnost ovih scena, onaj koga nazivaju „internet dečkom“ navodi nas da postavimo pitanje: da li je bliskost muškarca sa majkom zapravo crvena zastavica? Drugim rečima, gde je granica između emocionalne zrelosti i zavisnosti?
Šta je zdrava majka-sin veza
Pokazivanje naklonosti prema roditeljima može biti znak emocionalne zrelosti. Prema stručnjacima, problem nastaje kada takav odnos ometa samostalnost. Dr Kenet Adams, autor knjige „When He’s Married to Mom“, razvio je teoriju onoga što naziva „zapletenošću“ – odnos u kojem su majka i sin previše emocionalno isprepleteni. Ovaj klinički psiholog ne zadržava se na stereotipima „maminog sina“ i nametljive majke kako bi objasnio ovaj fenomen.
U dinamici koju opisuje, muškarac oseća duboku obavezu da štiti, podržava i umiruje svoju majku, pri čemu je krivica centralni pokretač.
„U svojoj podsvesti, a ponekad i svesno, muškarac koji je previše vezan za majku pre svega brani njene interese, dok sopstvene stavlja u drugi plan. Ako uradi nešto za šta misli da joj se ne bi dopalo, oseća se kao da joj je neveran“, objašnjava terapeut u svojoj knjizi.
U ovakvom odnosu nova partnerka se često doživljava kao pretnja, a posledice trpi i sam muškarac koji se oseća sputano: „Ako se ozbiljno veže za neku ženu, iznenada, ne razumejući zašto, preplavljuju ga osećanja straha, anksioznosti i krivice. Neizbežno slede ambivalentnost i povlačenje u sebe.“
Majka mu je glavni sagovornik, ima osećaj da je „loš sin“ kada se udalji od nje ili mu je potrebna njena potvrda za donošenje odluka. Ako vaš partner pokazuje ove znake, možda je važno zapitati se da li njegove ljubavne veze imaju dovoljno prostora da postoje.
„Ljudi koji mogu da žele bez osećaja krivice mogu da prate svoje stvarne emocionalne veze“, naglašava dr Kenet Adams.
Ovaj obrazac odnosa, gotovo karikaturalan, često je prikazan u mnogim kultnim serijama uz koje je odrasla čitava generacija žena. U seriji Desperate Housewives, na primer, Gabrielle Solis i njena svekrva Juanita vode nemilosrdnu borbu.
Bree Van de Kamp ima podjednako napet odnos sa Phyllis, majkom svog prvog muža Rexa. Sličan narativ nalazimo i u Sex and the City, kada se Charlotte uda za Treya MacDougala, a njena svekrva Bunny joj zagorčava život.
Brojni likovi oblikovali su kolektivnu predstavu prikazujući disfunkcionalne odnose. Međutim, van ekrana to je ponekad teže prepoznati. Možda je zato potrebno usuditi se da od početka postavimo direktna pitanja – kao što je to bio slučaj sa Jacobom Elordijem.
