Dovoljno je čuti prvih nekoliko tonova pesme “I Will Always Love You” i većina ljudi će pomisliti na Vitni Hjuston i jednu od najslavnijih scena iz filma “Telohranitelj”. Njena verzija postala je toliko velika da je gotovo zasenila činjenicu da pesma nije bila njena i da je nastala skoro dve decenije ranije.
Napisala ju je Doli Parton 1973. godine, a objavila 1974. Iza stihova koji zvuče kao jedan od najemotivnijih ljubavnih oproštaja u istoriji muzike zapravo nije stajao kraj romantične veze.
Doli se opraštala od muškarca koji joj je godinama bio mentor, televizijski partner i jedna od najvažnijih osoba na početku karijere – Portera Vagonera.
Porter Vagoner pomogao joj je da postane zvezda, ali Doli je želela da ode
Doli Parton pridružila se “The Porter Wagoner Show” 1967. godine. Tokom narednih sedam godina njih dvoje postali su jedan od najpopularnijih kantri tandema u Americi, snimali su duete i zajedno nastupali pred milionskom publikom.
Za mladu pevačicu iz Tenesija taj angažman bio je ogroman korak. Vagoner joj je pružio priliku da je upozna mnogo šira publika i imao važnu ulogu u razvoju njene karijere.
Ali Doli je imala plan koji je podrazumevao nešto drugo.
Želela je samostalnu karijeru.
Kako je njena popularnost rasla, tako je rasla i želja da napusti emisiju i nastavi svojim putem. Problem je bio u tome što se Vagoner teško mirio sa njenom odlukom. Doli je kasnije govorila da među njima nije nedostajalo ni ljubavi ni međusobnog poštovanja, ali da je njihov profesionalni odnos postajao sve komplikovaniji.
Kada razgovori više nisu pomagali, uradila je ono što je najbolje znala.
Napisala je pesmu.
Umesto otkaza, donela mu je “I Will Always Love You”
“I Will Always Love You” bila je njena poruka Vagoneru.
Ne ljubavniku kojeg ostavlja, već čoveku kojem je bila zahvalna, kojeg je volela i poštovala, ali od kojeg je morala da se odvoji kako bi nastavila sopstveni život i karijeru.
Sledećeg dana otišla je u njegovu kancelariju i otpevala mu pesmu.
Vagoner je zaplakao.
Prema priči koju je sama Doli kasnije ispričala, rekao joj je da je to najlepša pesma koju je ikada čuo i pristao da je pusti da ode pod jednim uslovom – da on producira snimak.
Tako je jedan težak poslovni rastanak dobio kraj koji verovatno nijedan njihov razgovor nije mogao da napravi.
Doli je sa pesmom stigla na prvo mesto, i to dva puta
Originalna verzija objavljena je 1974. godine i stigla do prvog mesta američke kantri-liste.
Ali tu nije bio kraj njenog života pre Vitni Hjuston.
Doli je pesmu ponovo snimila za film “The Best Little Whorehouse in Texas” iz 1982. godine, u kojem je igrala jednu od glavnih uloga. Nova verzija ponovo je stigla do vrha kantri-liste.
Dakle, mnogo pre nego što je Vitni stala pred mikrofon, “I Will Always Love You” već je bila veliki američki hit i jedna od najvažnijih pesama Doli Parton.
A onda je stigla 1992. godina.
Vitni Hjuston pretvorila ju je u globalni fenomen
Vitni Hjuston snimila je “I Will Always Love You” za film “Telohranitelj”, u kojem je igrala sa Kevinom Kostnerom.
Njena interpretacija bila je potpuno drugačija od Doline nežne kantri verzije. Počinje gotovo ogoljeno, samo glasom, a zatim prerasta u vokalnu eksploziju po kojoj će Vitni zauvek ostati upamćena.
Pesma je provela 14 nedelja na prvom mestu američke Billboard Hot 100 liste i stigla do vrha top-lista širom sveta. Hjuston je za snimak dobila i Gremi za snimak godine.
Za milione ljudi to je postala Vitnina pesma.
Ali Doli nikada nije izgubila ono najvažnije – bila je njen autor.
Prvi put je čula Vitninu verziju na radiju
Posebno je zanimljivo što Doli Parton nije sedela u studiju dok je Vitni snimala pesmu niti je unapred čula konačnu verziju.
Prvi put ju je čula sasvim slučajno, na radiju.
Kasnije je pričala da ju je trenutak potpuno zatekao i emotivno preplavio. Pesmu koju je napisala kao lični oproštaj čoveku sa kojim je želela da završi jedno poglavlje života sada je slušala u izvedbi jednog od najvećih glasova svoje generacije.
Od male kantri priče nastao je svetski standard.
Elvis je takođe želeo da je snimi, ali Doli je rekla ne jednom uslovu
Još pre Vitni Hjuston, “I Will Always Love You” mogla je da dobije potpuno drugačiju istoriju.
Elvis Prisli želeo je da snimi pesmu.
Za Doli je to u početku bilo ostvarenje sna. Međutim, posao je podrazumevao da se odrekne dela izdavačkih prava na kompoziciju, što ona nije želela da uradi. Zato do Elvisove verzije nikada nije došlo.
Odluka je bila teška, ali se decenijama kasnije pokazala kao jedna od najvažnijih poslovnih odluka u njenoj karijeri.
Kada je verzija Vitni Hjuston postala globalni hit, Doli je kao autorka pesme imala ogromnu finansijsku korist od autorskih prava koja je sačuvala.
Jedna pesma povezala je dve potpuno različite muzičke legende
Vitni Hjuston i Doli Parton bile su gotovo potpune suprotnosti kao izvođačice.
Jedna je dolazila iz kantrija, druga iz soula, popa i gospela. Doli je pesmu otpevala tiho i intimno, kao oproštajno pismo. Vitni ju je pretvorila u monumentalnu baladu.
Ali u osnovi je ostala ista emocija.
Zbog toga je priča o “I Will Always Love You” mnogo zanimljivija od priče o običnom velikom hitu.
Doli Parton napisala ju je jer je želela da ode od čoveka kojem je dugovala mnogo, a nije umela da mu objasni da odlazak ne znači da je prestala da ga voli i poštuje.
Skoro 20 godina kasnije Vitni Hjuston dala joj je potpuno novi život.
I zato je svet možda zauvek čuje Vitninim glasom, ali iza jedne od najpoznatijih balada svih vremena ostaje priča Doli Parton – žene koja je umesto teškog oproštaja sela i napisala pesmu.
