„Čitanje knjiga je poput gledanja slika. Bez sumnje, bez oklevanja, sa samopouzdanjem, treba pronaći lepo u onome što je lepo”, reči su koje je 5. avgusta 1881. godine Van Gogh zapisao i uputio svome bratu Teu.
Iako su ga post-impresionističke tendencije najčešće vodile ka oslikavanju sopstvenih doživljaja prizora pred kojima se nalazio, holandski slikar neretko je ideje za svoj rad pronalazio u književnim delima. William Shakespeare, George Eliot i Hans Christian Andersen samo su neki od autora u čije je fiktivne svetove zalazio. Biblija je, takođe, bila jedno od dela koja su imala značajan uticaj na njegov život i rad.
Ipak, radovi pojedinih pisaca ostavili su veći uticaj na misao i rad čuvenog slikara. Od muzeja posvećenog opusu i životu Van Gogha saznajemo šta se nalazilo u njegovoj biblioteci.
Charles Dickens
Još kao dete, Van Gogh je dolazio u kontakt sa uticajima protestantskih vrednosti, a njegove čitalačke navike u značajnoj meri oblikovane su upravo ovakvim odrastanjem. Zato su u njegovoj biblioteci česti bili radovi koji su isticali važnost milosrđa i humanosti – među kojima su i dela Charlesa Dickensa. Van Gogh je tokom života često iznova čitao njegova dela, koja su mu pomagala da razume svet oko sebe i da oblikuje svoj pogled na društvo. Dickensovi romani u velikoj meri bave se socijalnim nepravdama i empatijom prema marginalizovanim grupama, što je imalo velikog odjeka u Van Goghovoj umetnosti i njegovom ličnom životu.
Jules Michelet
Van Gogh je pronalazio utočište u knjizi L’amour (Ljubav) Julesa Michelea, objavljenoj 1858. godine. Ova knjiga istražuje ljubav između muškarca i žene, a može se čitati kao moralna lekcija. Van Gogh je ovu knjigu koristio kao vodič za svoje ljubavne izbore i način života. Knjiga mu je (verovatno) pružala utehu i opravdanje za njegova osećanja i postupke, čineći ga svesnijim emotivnih nijansi i komplikacija u međuljudskim odnosima.
Émile Zola
Émile Zola je bio pisac koji je, za razliku od post-impresioniste Van Gogha, težio da verodostojno prikaže stvarnost. Njegova dela, kao što je L’Oeuvre (Umetnost) iz 1886. godine, bave se životom umetnika i borbom sa ličnim demonima. Van Gogh je bio fasciniran načinom na koji je Zola slikao svojom olovkom, dok je on pisao svojim četkama. Zolina priča o umetniku koji se bori za prepoznavanje i sopstvenu istinu rezonovala je sa Van Goghom. Umetniku je ovo delo pružilo osećaj povezanosti sa stvarnim životom i izazovima umetničkog stvaranja.
Alphonse Daudet
Tokom svog boravka u Arlu, na jugu Francuske, Van Goghu je bila potrebna doza humora i satire kako bi se izborio sa svakodnevnom melanholijom. U delu Tartaren iz Taraskona koje je napisao Alphonse Daudet (1887), Van Gogh je pronašao izvesno olakšanje. Knjiga mu je pružala beg od stvarnosti i omogućavala da se oslobodi svakodnevnih briga. Ova satira o životu u provinciji bila je osveženje za Van Gogha. Zahvaljujući duhovitosti književnika, slikar je uspevao da sagleda apsurdnost sveta.
