Mnogi ljubitelji pisane riječi kupuju knjige sa namjerom da ih pročitaju, ali većina tih knjiga završi na policama, godinama skupljajući prašinu.
Novi Sad, 30. januara 2020. – Tanja Stupar Trifunović ovogodišnja je dobitnica Vitalove nagrade za knjigu godine za roman Otkako sam kupila labuda koji je objavljen u izdanju Arhipelaga.
Mala nezavisna knjižara Petersfild iz Hempšira u Engleskoj u utorak nije prodala nijednu knjigu, prvi put u sto godina poslovanja.
“Idite u šumu. Ako ne odete u šumu, ništa se neće dogoditi i vaš život nikada neće početi. ”
Clarissa P. Estes.
“Svako dete je na početku samo tačkica, koja raste i raste i rodi se i dobije ime.”
A Tačkica je na početku bila samo ideja, za koju je bila potrebna upornost, rad i želja da bi se ostvarila.
Smještena više od 15 godina nakon Sluškinjine priče, Atvodin nastavak koji je u užem izboru za bagradu Buker se vraća u distopijsku republiku Gilead.
Sasvim je razumljivo zašto se zavlačenje u knjige i čitanje smatra samotnim, usamljeničkim hobijem. Ipak, za razliku od gledanja televizije, bilo bi zaista teško čitati knjigu sa grupom ljudi ili makar samo jednom drugom osobom.
Butan, sakriven na Himalajima, poslednjih godina je svedok porasta pismenosti. Njegovi mladi pisci sada pričaju njegove priče.
Rumunski grad Kluž Napoka u Transilvaniji prvi je u svetu omogućio besplatni gradski prevoz svim putnicima koji čitaju knjigu u autobusu.
E L Džejms ne uspeva da se priseti ničega što je zabavlja. “Moram da nađem hobi”, kaže ona. “Nekada mi je hobi bilo pisanje.”
