Walt Whitman je u drveću vidio najmudrije učitelje, a Hermann Hesse je u njima otkrio radostan protivotrov za tugu sopstvene prolaznosti. „Drvo koje neke dovodi do suza radosnica je u očima drugih samo nešto zeleno pokraj put“, napisao je William Blake u svom najljepšem pismu. „Čovjek vidi ono što traži.“
Većina će se složiti – fotografije sretnih trudnica u prirodnom elementu su predivne.
Ženska reproduktivna prava su prilično kompleksna tema za bilo koju osobu koja se u 21. vijeku izjašnjava kao žena. Međutim, kada su u pitanju žene sa invaliditetom, pojavljuje se i čitav niz drugih problema.
Roditelji mog bivšeg muža očigledno nisu bili oduševljeni idejom da ću se razvesti od njihovog sina. Nedugo nakon razvoda, otišla sam im u posjetu i s njima obavila jedan veoma dugačak i otvoren i težak i neugodan i predivan i komplikovan razgovor.
Jedan azil za pse je odlučio da oda poštu svom trudnom pit bulu fotkanjem (buduće) majke a onda i beba i rezultati su jednostavno predivni.
Prije neki dan bio je neki klinac koji je trčao oko bazena u komšiluku. Spasilac ga je zamolio da ne trči, ko što spasioci i rade od početka postojanja bazena. Dječakov tata – nabildani, ozbiljan tip – mu je prišao i rekao mu (kunem se da ovo ne izmišljam), da kao dječakov otac on jedini smije da kaže svom klincu šta da radi i da ako spasilac ima nešto da mu kaže da to kaže direktno njemu, ocu.
Drago moje dijete,
Ne želim da budeš savršena.
Kada sam imala deset godina moj stric Dag si je oduzeo život. Sjećam se mame koja se javila na telefon i kako je posrnula na zid u kuhinji, sa rukom preko usta. Sjećam se da je čekala da se tata vrati sa posla da mu može reći da se njegov voljeni bato objesio.
Prošle noći sam spavala na podu sobe svoje kćerke tinejdžerke.
Ubica je angažovao ubicu koji je angažovao ubicu koji je angažovao ubicu koji je angažovao ubicu koji je slučaj ispričao policiji. Da, dobro ste pročitali i ne, nismo se zabrojali.
