Ima dana kada mi se misli naguraju u glavi kao putnici u sarajevskom tramvaju. Neke žure, neke ne znaju gdje im je stanica, neke pričaju glasno na telefon, neke smrde, a nekima je muka što su tu.
Zove se nekako nebično – Dinana. I s njom imam podjednako neobičnu mentalnu vezu.
