Dva dana nisu jeli kod kuće.
Danas sam im obećala pravi ručak.
Za početak jedno bizarno sećanje: godina je bila dvehiljadita i učiteljica nas je pitala koju bismo planetu Sunčevog sistema obišli, da možemo.
Sve je kao u cirkusu – ja hodam po žici, deca prave odgovarajuću atmosferu, Žmu me čeka dole umesto trapeza.
Novinarke Lole nekad su kao muve bez glave. (Ili bar jedna od njih.) Tako se desi da u uzbuđenju što će prisustvovati Međunarodnom danu joge, koji se prvi put dešava Banjaluci, a drugi put u svijetu, pojure na čas joge…
