Stajala sam u redu za kasu sa bebom na sebi u kenguru, dvogodišnjakom u kolicima i troje starije djece koja su mi se vrzmala oko nogu. Slušali smo pištanje kako je kasirka skenirala koji proizvod i usputno čavrljali.
„Više nemam strpljenja za neke stvari u životu. Ne zato jer sam postala arogantna, nego jednostavno zato što sam došla do tačke kada više ne želim da gubim vreme na stvari koje me čine nezadovoljnom ili tužnom.
Ovih dana
Razmišljam kako moram biti ljuta kada god se svetlo gasi.
Flašica mleka je pala sa stola i mleko je pravilo fleku na tek opranom tepihu. Slučajno su je oborili trogodišnji dečji prsti dok su tražili mamu u 5h ujutro. Audio zapis tog događaja podrazumevao je dečji plač, duetski. Roditeljski uzdah, duetski. I kratko pitanje: „I ti kažeš da hoćeš treće dete?“
Kada mi na Fejsbuku iskoče slike i uspomene sa ćerkom od pre godinu, dve i tri, rasplačem se i postajem ona dosadna mama koju svi mrze na društvenim mrežama.
Najmanje što možemo učiniti za svoje roditelje je da im pomognemo sa stvarima koje im nisu jasne. No, sigurno ste se dosad uvjerili u to da kada im pokušate objasniti kako da rade na računaru ili pametnom telefonu za tren…
Cijeli život živim sa doktrinom da je strpljenje jedna od najbitnijih vrlina. Na sve što te loše zadesi uvijek se nađe neko ko iz najbolje namjere ili da te skine sa dnevnog reda pa ti kao odgovor na sve kaže…
Strpljenje je jedna od najdivnijih vrlina koje mogu da krase čovjeka. Neki ljudi se rode strpljivi, dok drugi svoje strpljenje grade tokom cijelog života. Rita Templeton je majka četvorice dječaka i veoma često joj se čini da nema više ni…
