„Tata, da ti ispričam! Slušaj! Crvenkapa je otišla od kuće. Usput se izgubila u mračnoj šumi. Odjednom se pojavio vuk. Onda je Crvenkapa vijala vuka!“
„Nije Crvenkapa vijala vuka, nego vuk Crvenkapu! Baš si smešna, Jovanice!“
Gledam u malenu ljubiteljku Crvenkape i smešim joj se, možda je time bar malo odobrovoljim. Razočarana je očevom primedbom i nekako zbunjena, uplašena. Ispravlja i ona njega, prepire se, hoće da ga natera da razume. On se i dalje smeje i ”vraća je na pravi put”. Deca se, bez sumnje, identifikuju sa omiljenim junacima iz bajki. Jovana bi sigurno volela da je Crvenkapa, čim je prepričava već treći put zaredom i sva zajapurena viče da će vijati vuka. Nijedan glavni junak svog filma ne želi ulogu gubitnika, to znamo svi. Samo retki, međutim, ne pobegnu od odlučujuće bitke. Od svog filma. Od svog života!
Ubeđivali su nas da je ”normalno” slepo se pridržavati društvenih normi i potisnuti sve ono što od toga odstupa, sve ono “nenormalno” što u nama postoji, a suštinski je čak i plodonosno. Dobro razmotri: strah je društveno nepoželjan. Strah ti, ipak, može šaputati i usmeravati te ukoliko ga uhvatiš, sprijateljiš se sa njim i odvedeš ga na čaj. Ukoliko ga ne uhvatiš, stići će on tebe i bićeš izgubljen i društveno priznat. Nije dopadljivo hvatati se u koštac sa strahom, opasan je to teren svim onim umovima koji ne žele promenu. Jer, nije u redu i nije po pravilu ganjati vuka. Vuk treba tebe da pojede i onda si ti pobedio i tačka?! Tačka na tvoju autentičnost.
Ljudi beže kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Od tuga, od teskobe, od strahova. Od sebe. Čak i od sreće, jer tradicija jasno kaže da preterana radost sigurno osuđuje na buduće nesreće. Bežimo, neki manje, neki više, da bismo na kraju puta najzad shvatili da smo poneli i sebe! Učaurile nas norme, učaurile nas neslućene lične tuge o kojima ne znamo mnogo. Vijaju nas razne ale, zmajevi i vukovi. Oni unutrašnji, najopasniji. Nije svaki vuk opipljiv, ali je i te kako osetan. Jedno dete je rešilo da tome stane na put. Hej, čoveče, dete želi da pobedi vuka! Ostavi je na miru, dođe mi da ti viknem, ali se bore i u meni sofisticirana ja i prava ja. Ćutim. Jovana viče. Još uvek je najmudrija u prostoriji.
Uvoštila se u nama misao da je neophodno prikloniti se, uklopiti se, ukalupiti se; toliko se udomila, da je čak postalo i opasno promišljati je ili, ne daj bože, zameniti je nekom novom mišlju. Odstupanje ne bi bilo dovoljno markantno, ne bi omogućilo da se sve okolne spavalice osećaju ispoštovano. To je istina, ne sporim! Ali, u tome je zamka! Buđenje bi omogućilo pojedincima da se osećaju stabilnije, potpunije i usklađenije sa sebstvom i vukovi bi tada premrli od straha. Jer, život je duhovit igrač! Smemo li još uvek da se nasmejemo? Jovana sme!
Čini nam se da su vukovi nesavladive zveri. Zamka! Projekcija! Čovek je nesavladiva zverka! Mudrost mu je ekvivalent ludosti i na tom izopačenom temelju bivstvovanja sve je okrenuo naglavačke. Ćuti, trpi, ne pomišlja na iskorak, čeka vuka da ga pojede, da bi se iz vučjeg trbuha nadao ovacijama slepih posmatrača! I svi smo u istoj šumi, a vukova je mnogo! I svi ćemo živeti srećno do kraja života, nadajući se da će se pojaviti lovac i osloboditi nas, od nas samih. Samo, svaki lovac svoje sreće metke mudro čuva, jer lovac na sreću je zvanično lud, ali i ludački živ. Lovac zna da je svako kovač svoje sreće. Zna i Jovana, još uvek. Onda će, možda, i zaboraviti, ako uspemo da joj pokažemo ”pravi put”.
Jer, znaš, nije strašno kad je čovek čoveku vuk, tada se još može i uteći. Toliko ljudi ima, da sigurno postoje i oni koji te ne bi ujedali. Strašno je kad je čovek sebi vuk, pa pokušava da beži, pa još i misli da ga drugi i drugačiji od njega ugnjetavaju, a on se iznutra sam nagriza odavno, i ne znajući ko mu je i kad rekao da tako treba, da tako mora. Vukovi ne projektuju svoja scenarija na platna tuđih života, to rade samo ljudi. Vukovi gledaju svoja posla. Gledaj i ti. Usudi se! Za početak, čuj ovu životariju:
Jovana ima pet godina.
Jovana ima vuka u šaci.
Meni tu ništa nije smešno.
Autorka fotografija: Mirjana Kovačević
