Žensko telo je postalo žrtva objektivizacije, polako i sigurno tela žena su počela da se objektivizuju na svakom koraku, a mi smo na to počeli da gledamo kao na nešto sasvim normalno i da to čak više ni ne doživljavamo kao nešto sporno. Sasvim nam je normalno da se i telo žene i pojedini delovi ženskog tela seksualno objektivizuju, a da pri tome skoro niko ne vidi ništa loše u tome.
Nije nam čudno kada viđamo na bilbordima, reklamama i na ulici previše otkrivenog ženskog tela. Grudi na izvol¢te, su postale sastavni deo naše svakodnevnice. Negde usput ljudi, pa čak i žene same su izgubile predstavu o pravoj svrsi grudi. Negde usput grudi su od izvora hrane postale objekat seksualnosti i negde usput smo to prihvatili i normalizovali. Uporedo sa time smo i negde usput od ishrane putem grudi napravili tabu temu i nenormalnu pojavu. Našem društvu su počele da smetaju grudi, ali ne one grudi koje se nalaze na naslovnim stranama časopisa, na reklamam, koje iskaču sa slika. Ne one savršeno zategnute, preplanule grudi. Našem društvu su počele da smetaju te grudi, grudi majke, grudi žene koja doji svoje dete. E baš te grudi su postale tabu tema i te grudi se prozivaju i te grudi izazivaju gađenje i gnušanje i eto odjednom te grudi su problem.
Naše društvo je nekako počelo da dojenje deteta stavlja u zadnji plan, da sakriva ili iskrivljuje informacije o dojenju. Ako želiš da dojiš svoje dete moraš dobro da se potrudiš da dođeš do pravih informacija, koje se ponekad čak i mešaju i maskiraju sa reklamiranjem veštačkog mleka. Majkama se nesvesno govori da njihovo mleko nije dobro, nije kvalitetno, ne može da nahrani njihovo dete, da nestaje odjednom od stresa i još mnnoge druge neistine koje između redova vrište da se uzme veštačko mleko. Svaka majka želi najbolje za svoje dete, i uvek se trudi da svom detetu pruži najbolje što ume. Problem je što se najčešće majkama ne daju prave informacije o dojenju, zato što je u interesu društva da profitira, a nekako se ispostavilo da su mladi roditelji jako pogodni za zaradu. Svaki roditelj će svom detetu pokušati da pruži najbolje što može, a raznorazne industrije samo vrebaju kao lesinari i trude se da profitiraju. Sve je profit, sve se broji u eurima, markama, kunama, dinarima, sve je interes i samo se gleda zarada, a svi moramo da jedemo, tako je nekako postalo normalno da se zarađuje na hranama za bebe i da se od majčinih grudi i dojenja pravi iskrivljena slika, a mi ćutimo i slepo to prihvatamo.
Kada je moja beba bila mala svi su me redom pitali dojim li, nije mi nikada bilo jasno zašto to bilo koga treba da zanima, ni ja ne idem okolo i pitam ljude šta su danas jeli, ali vremenom sam nekako počela da se navikavam na ta pitanja. Čak sam pomislila da je jako lepo što su ljudi svesni dojenja. Nakon pozitivnog odgovora sledili su hvalospevi o dobrobiti majčinog mleka i mojoj hrabrosti, upornosti, sreći, a bome i neretko opravdanja od žena koje nisu uspele da doje. Zato što nisu imale dovoljno mleka, zato što je mleko samo nestalo, zato što nije bilo kvalitetno, i u tom momentu sam se redovno ugrizala za jezik da ne kažem:“ Ne samo nisi bila dovoljno informisana, jer mleko ne može samo od sebe da nestene, a ni od stresa i nikako ne može mleko majke da bude nekvalitetno, tvoje telo proizvodi najsavršeniju hranu za tvoju bebu“. Ugrizala sam se za jezik jer bi ti moji komentari učinili samo da se te majke loše osećaju što mi nikako nije namera. Takođe shvatila sam da je razlika između mene i tih žena ta što sam imala sreće pa sam imala nesebičnu podršku i dobijala sam prave informacije.
Jako je važno čuti tačne i prave informacije u tim prvim danima. Jako je važno da imaš podršku, a ja sam je imala, na moju sreću. Jako je važno uključiti i osvestiti celo društvo o dobrobiti dojenja i pružiti mogućnost majkama da dobiju prave informacije, pružiti svim majkama podršku da nauče da doje, a ne da to bude privilegija samo retkih srećnica. Važno je pomoći da se prevaziđe taj jaz između teorije i prakse. Kao što nam je danas normalno da viđamo gole grudi na izvol¢te, tako treba da nam bude sasvim normalno da viđamo majke kako doje svoje bebe, majke kako doje decu stariju od godinu dana, majke kako jednostavno uživaju u svom majčinstvu i hrane svoju decu putem svojih grudi.
Ne smetaju meni ni zgražavajući pogledi, ni ružni komentari kada dojim svoju petnaestomesečnu kćerku, ne smetaju mi više jer sam nekako shvatila da se ljudi čude svemu na šta nisu naviknuli, a navika je jako moćna u današnjem društvu. I baš zato treba da se ljudi naviknu da viđaju majke koje doje svoju decu, nekako mi se čini da su ljudi itekako svesni dobrobiti dojenja, samo im je i dalje problem da to viđaju uživo. Trebaju i majke da se opuste i da doje svoju decu, zato što rade nešto prirodno i prelepo, a ne da se osećaju neprijatno i neugodno samo zato što ih neko gleda i krivi usta i seva očima. Treba svaka žena da ima slobodu da doji svoje dete kada dete to poželi, bez osećaja neprijatnosti i bez sakrivanja i zavlačenja po mišijim rupama. Svaka žena ima pravo da sa svojim grudima radi šta želi. Ako želi da je koristi kao seksualni objekat, to je njeno pravo. Ako želi da doji svoje dete, to je njeno pravo. Ako ne želi da doji svoje dete zato ima neke svoje razloge i to je njeno pravo. I sasvim je u redu kada i ne uspeš da dojiš jer si i tada najbolja mama na svetu koja radi najbolje što može u datom trenutku. A svima vama koji zabadate svoj nos u grudi žena samo želim da kažem: „Svoju ti sisu gledaj!“
