Svaka čast. Ma, bravo za mene. Kad bi gledali na skali od jedan do deset. Uvek bi izabrala onog najvećeg kretena, ili bi on pak izabrao mene. Nikad nisam bila načisto Čak i kad bi postojao uređaj koji detektuje nivo kretenizma, pored njega bi odmah prolupao. On nije obična vrsta kretena. On čini onu posebnu vrstu koja se izdaje za normalnu osobu, dok ti se potpuno ne podvuče pod kožu. Naravno, uopšte ne bi bio problem da je na početku pokazao svoje pravo lice. Kažu da žene nose mnogo maski i igraju više uloga. Šta znam ni njemu ne ide loše. Čak šta više kad malo bolje razmislim odigrao je za Oskara. Da nije tako možda bismo otišli na kafu. Prijateljski se rukovali, možda ostali prijatelji ili bežali jedno od drugog glavom bez obzira. Sad sve ostaje samo na možda. Nikako nisam želela da ispadne ovako. Da upadnem u čvrstu mrežu njegovih laži. Da se vežem. Verovatno se pitaš: “Šta si dođavola planirala?”
Da se poigram s njim, baš kao što se on poigravao s ostalim. Glupa ideja. To je kao da igraš poker sa profesionalnim kockarom. Poenta je samo dobiti dobre karte. U početku je i mene drmala ta početnička sreća. No, previdela sam blef. 
Prljavi trik koji kockari često koriste, dok ne navuku svoje žrtve dublje u igru, a one ne postanu potpuno zavisne od nje. Znam, glupa sam što sam pustila da me zaslepi početnička sreća. Što sam mislila da sam ja ta koja vodi igru i postavlja pravila. Zapravo bila sam samo još jedna karta u njegovom špilu. Znam, znam pitaćeš: “Da li si uoptše pokušala da ga zaboravaviš i izbaciš iz svog života?” Jesam i to mnogo puta, ali on se nekao uvek vraćao. Govoreći da je je postao bolji , da se promenio, da samo mene voli. Naravo, zaboravljajući da napomene da se dopisuje i viđa sa još njih dve, tri, ali to se nekako podrazumeva. On je vetropir. Mrzela sam ono njegovo glupo pitanje: “Šta nije u redu?” Kad je znao da ništa nije u redu. A još više ono njegovo kockarsko lice, mirnoću, sposobnost da blefira, ali me ujedno i veoma privlačila. Moju nesposobnost da predvidim njegov sledeći potez. On je od onih kretena za koje se toliko vežeš, a da u potpunosti ne možeš definisati zašto. Kad bi počela opisivati njegov izgled uvidela bi da je skroz prosečan. Visok, vitak, kose boje uglja, očiju boje safira i dečačkog stasa. Naizgled tako prosečan, a opet tako drugačiji. Dobro ne mora 
baš Bred Pit. Ono nisam ni ja Megan Foks. Ovo poređenje je čisto da bi imala jasniju sliku, ako ne daj Bože naletiš na takvog kretena. Ali nije samo zbog izgleda, bar ne u mom slučaju. Već zbog neobuzdane naravi, pogleda kog ne mogu da pročitam, da razumem, da nadigram. Dobro ovo ću prepisati lavu u meni i njegovom velikom egu. Da uspem da ga pročitam verovatno bi postao prosečan ili čak poprilično dosadan. “Je l’ ti sad malo jasnije zašto i dalje nastavljam igru?” Polako učim. Ne prihvatam poraz. Znam, komplikovana sam, pa šta. Uostalom ko nije? Kod žena je to izraženije. Ili se bar drugima tako čini.
Takođe, mi žene umemo biti stvarno glupe, kad je u pitanju ljubav.. Mozak nam je tada veličine klikera ili tada imamo kliker umesto mozga. Otprilike svodi se na isto. Odavno je poznata činjenica da zaljubljena žena razmišlja srcem, a ne glavom. Srce je organ koji ne razmišlja, pa ne da ni mozgu da misli. E, ti glupo srce sledeći put molim te napravi razliku između zaljubljen je i poigrava se s tobom. Meni će biti lakše, tebi, mnogim devojkama, ali i ljudima oko njih. Ok, ovaj put ti opraštam, ali sledeći put pazi. Razmisli da napraviš sporazum s glavom, možda zajedno budete u pravu Što se tiče famoznog kocakara, nemoj sumnjati da ću ga pročitati. Možda sudbina okrene karte u moju korist.
