Iako se neretko ističe genijalnost autistične dece, zbog problema u ponašanju, društvo ih često okarakteriše isključivo kao teško društveno prihvatljive osobe.
Često se susrećem sa laicima koji pojam autizam koriste kako bi opisali osobu koja je grubo rečeno slepa za društvena zbivanja. Autizam smatraju vidom razumske slepoće, a decu sa autizmom opisuju kao decu koja žive pod staklenim zvonom koji je postao simbol njihove otuđenosti.
Provirimo dalje od ,,staklenog zvona”.
Verovatno Vam mnogi neće odmah pričati kolika je njihova genijalnost u pamćenju i manipulisanju brojkama kao i različitim podatcima. Ne, neće Vam reći kolika je genijalnost u njihovoj prostornoj organizaciji, orijentaciji, muzici, likovnoj umetnosti…
Fokusiraće se na njihov problem u ponašanju. Reći će Vam kako su to društveno teško prihvatljive osobe, a često ni sami roditelji nisu ti koji su pošteđeni od etiketiranja, nerazumevanja i šikaniranja.
Sve predrasude, pa i ova, pre svega je rezultat neznanja. U poslednjih 10 godina značajno se povećao prag tolerancije i razumevanja autizma. Izbegava se reč o lečenju autizma jer nijedan vid lečenja lekovima i psihoterapijom nije opravdao svoju delotvornost, a kako govorimo o vrlo složenom poremećaju sa raznolikom uzročnom pozadinom za sada ne postoji čudotvoran lek od koga će autistična deca ,,ozdraviti“.
Prema istraživanjima u svetu od deset hiljada dece, četvoro ili petoro pate od teškog razvojnog poremećaja, nama poznatog kao autizam.
Prvi ga je opisao Leo Kanner 1943 godine. On je temeljno posmatrao decu sa psihičkim poremećajima i izdvojio jedanaestoro koja su izgledala telesno zdrava, ali su pokazivala specifične simptome od kojih je dominirao poremećaj govora, ponašanja i komunikacije.
Poremećaj je nazvao infantilnim autizmom zbog simptoma koji se pojavljuju u ranom detinjstvu deteta. Do danas nisu precizno utvrđeni uzroci (uzorak) nastanaka autističnog poremećaja. Autizam se javlja u ranom detinjstvu i traje celi život.
Deca sa autizmom vide, čuju, dodiruju, ali teško mogu te utiske sklopiti u smislenu celinu. Zbog toga se povlače u vlastiti svet u kojem nalaze sigurnost. U lečenju autističnog poremećaja primenjuju se različiti postupci. Stručnjaci se slažu sa tim da je najbolji onaj tretman koji je prilagođen detetu individualno.
Većina ustanova za autizam u Evropi i SAD-u primenjuje posebne programe rehabilitacije dece i odraslih osoba s autizmom, koji uključuju edukativno-specijalno-pedagoške pristupe, uz povremenu primenu različitih oblika psihoterapije za decu i roditelje.
Što se pre prepozna autistični poremećaj i dete se uključi u odgovarajuću stručnu rehabilitaciju, to su šanse veće da će terapije biti uspešnije.
Roditeljima deteta sa autizmom preko je potrebno mnogo snage i upornosti da spoznaju kako njihovo dete nije poput druge dece, da ono živi u drugačijem svetu od onog na koji smo mi navikli.Ponekad dolazi i do momenta kada se porodica izdvaja iz društvene okoline, koja ne prihvata autistično dete.
Autistično dete traži brigu i pomoć gotovo 24 sata na dan, uz stalno otklanjanje kriznih stanja.
Rešenje nije u zatvaranju u vlastitu porodicu. Bez stručnog rada u odgovarajućim uslovima ne može se pomoći ni osobi sa autizmom ni njenoj porodici. Roditelji obolelih gotovo svuda u svetu morali su i moraju preuzeti ključnu ulogu u borbi za prava svoje dece na ispravnu dijagnozu, primeren tretman i društvenu prihvatljivost.
Kroz svakodnevnu borbu i životna iskušenja roditelji uviđaju tu genijalnost koja se krije u autističnoj deci.Uprkos osuđivanjima da su hladne osobe,ljudi sa autizmom su izuzetno osećajni, vole dodir, osmeh, zagrljaj…
Upoznajte ih pa spoznajte koliko su zapravo posebni, zahvalni i kakva genijalnost čuči u njima.
Kada zagrebete ispod površine i bez predrasuda upoznate zaista biće koje je sposobno da voli ali ne to i pokaže na način na koji smo uobičajeno navikli. Spoznaja da ono pokazuje ljubav na njemu svojstven način, učiniće da lakše razumemo i prihvatimo to.
Njihove sposobnosti primete se obično već u detinjstvu. Talenti mogu biti muzički, likovni, za matematiku, sposobnost pamćenja raznih podataka, određivanje datuma, reproduciranje reči na nepoznatom jeziku, bez znanja značenja reči i slično. Neka deca mogu određivati tačno vreme bez sata, čak i kada ih probude usred noći. Neki mogu sa velikom preciznošću proceniti veličinu predmeta na daljinu.
Jedan autistični dečak imao je tako savršenu motornu koordinaciju da je mogao hodati po ogradici krevetića bez pridržavanja. Poznato je i šestomesečno dete koje je mrmljajući moglo prezentovati cele arije koje bi čulo.
Širom sveta svedočimo njihovoj genijalnosti i iskri koju nose u sebi. Potrebno je upoznati ih i bez predrasuda prići nepoznatom.
Poradite na tome da gledate na autizam kao na različitu sposobnost, a ne kao na nesposobnost.
Pogledajte iza onoga što možda vidite kao ograničenja i ugledaćete darove koje autizam nosi sa sobom.
Možda ćete primetiti da osobe sa autizmom nisu dobre u kontaktu očima ili razgovoru, ali ćete primetiti da ne lažu, ne varaju u igrama , ne ogovaraju svoje kolege i ne osuđuju ljude.
Izvor: Dohvati zvezde
