U modernim društvima, mnoge majke se osećaju napušteno u braku zbog tradicionalnih rodnih uloga koje nameću majkama previše obaveza. Iako su i očevi i majke podjednako roditelji, društvena očekivanja često nameću majkama ulogu primarnog negovatelja, a pored toga da su, kao i očevi, i finansijski stub porodice. Ova ukorenjena društvena uverenja vode do situacije u kojoj očevi nevoljni da se menjaju prepuštaju većinu roditeljskih obaveza majkama, što može stvoriti osećaj emocionalne izolacije kod žena.
Izrazi poput „namerno nesposoban,“ „podrazumevani roditelj,“ „mentalno opterećenje“ i „nevidljivo opterećenje“ ukazuju na disbalans u podeli roditeljskih zadataka, gde majke često preuzimaju veći deo obaveza, dok očevi ostaju manje angažovani.
„Dobro pitanje…ne obavlja jer ga skoro nikad ni nema kući,pa čak i ako neki dan ne radi uvek je van kuće,ne delimo obaveze..a imamo devetomesečnu bebu i drugu na putu…sad u Novembru,tako da sve moram sama,trudim se koliko mogu”
Koncept „udate samohrane majke”opisuje žene koje iako su u braku, preuzimaju većinu roditeljskih zadataka bez podrške partnera, a razlog tome je „nesposobnost“ ili ignorisanje obaveza. Ovo dodatno opterećuje majke i stvara osećaj usamljenosti i iscrpljenosti.
Da li vam priča ove žene zvuči poznato?
„Nakon rođenja deteta, moj suprug je odbio da pomaže u roditeljstvu, ignorisao je dete i na kraju napustio naš dom. Iako pruža finansijsku podršku i povremeno dolazi u posetu, emotivno je odsutan i stalno kritikuje naše dete. Osećam se iscrpljeno i usamljeno, balansirajući između brige za dete i njegovih manipulacija, ali ne mogu da se razvedem zbog njegovih pretnji.”
Jedan od ključnih razloga za ovaj disbalans jeste tradicionalno vaspitanje i socijalizacija. Dečaci odrastaju s porukama da je njihova glavna uloga da obezbede materijalnu sigurnost, dok se devojčicama često naglašava da će jednog dana biti glavne odgovorne osobe za domaćinstvo i decu. Ove norme se prelivaju i u brak, gde muškarci nisu dovoljno podstaknuti da razviju emocionalnu povezanost s detetom kroz svakodnevne roditeljske aktivnosti poput menjanja pelena, hranjenja, ili uspavljivanja. Iako većina modernih muškaraca želi da bude uključena, često nemaju obrazac ili podršku za deljenje tih obaveza.
Majke, s druge strane, osim što preuzimaju glavnu roditeljsku ulogu, trpe emocionalni teret zbog nedostatka podrške, jer se osećaju kao da su jedine odgovorne za dobrobit deteta. Taj pritisak dovodi do hroničnog stresa, umora i osećaja napuštenosti. Dok muškarci mogu biti fizički prisutni u braku, emocionalno odsustvo kroz nepreuzimanje roditeljskih obaveza doprinosi osećaju izolacije i frustracije kod žena.
Jaz između partnera može biti dodatno produbljen usled nedostatka komunikacije i razumevanja između partnera. Kada majke osećaju da je roditeljstvo potpuno na njihovim plećima, osećaju se zarobljeno i iscrpljeno, što može uticati na njihov doživljaj samog braka kao nefunkcionalnog i nezadovoljavajućeg.
Iako često prepoznajemo izazove sa kojima se majke suočavaju, važno je ne zaboraviti da mnogi očevi aktivno i ravnopravno učestvuju u roditeljstvu. Očevi koji su uključeni i emotivno dostupni ne samo da olakšavaju teret majkama, već stvaraju snažne, podržavajuće veze sa svojom decom, dajući pozitivan primer zajedničkog roditeljstva.
Promena ovih dinamika zahteva prelazak s tradicionalnih na ravnopravne uloge unutar porodice. Obaveze roditeljstva treba da se dele, ne samo iz praktičnih razloga, već i zato što deca jednako trebaju emotivnu podršku oba roditelja. Kada očevi učestvuju u roditeljstvu, to pozitivno utiče ne samo na dete već i na celu porodicu, smanjujući pritisak na majku i jačajući porodične veze.
