Pišem ovaj članak anonimno, jer moja mama često gugla moje ime – ukuca ga u pretraživač i sve što sam radila razleti se po njenom ekranu. Mislim da to radi samo da bi mogla da pošalje moje tekstove kolegama, da bi im pokazala kako je ponosna na mene.
Ovo pročitajte za ne daj Bože da vam zatreba imajte na umu da najbolje vi svoju djecu poznajete i nikad ne sumnjajte u sebe. Ni u njih.
Idi tamo, mama. Idi, s’obodno. Ja ću da te zovem pos’e.
“Izabrala je savršeni stajling za šetnju sa bebama. Super mama. Ona može sve.”
Kad se otima za igračku u vrtiću – dođu mama i tata i viču malo i na vaspitačicu i na drugara, tuđe, ono loše dijete koje kvari njihovo i ne da mu da se igra. Jer, njihovo je zlatno! I tad sa ponosom u očima gledaju mezimca!
Pre no što postanemo roditelji, verujem svako od nas ima svoje zamisli kako će vaspitati svoju decu.
Ne znam da li ste primjetili, ali društvene mreže su pune dječijih fotografija. Sve su to slatke i simpatične fotografije i nemoguće je da ih ne volite i da vam dječiji obraščići nisu slatki. Prosto je grijeh ne staviti lajk. Međutim, postoji ta druga strana. Da li čuvate svoju djecu, pa i od samih sebe?
Taman kad pomislite da ste vidjeli sve što postoji, vaše dijete zezne stvar na način koji nikad niste ni mislili da je moguć. Iako ste očekivali da će te tinejdžerske godine biti teške nikada niste baš zamišljali… ovo.
Ovo je kratka priča o tome kako deca znaju, jednostavno stvarno znaju ko je zli junak u priči. Mi odrasli često zaboravimo da je važnije ono što osećamo od onog šta neko o sebi kaže. Ja slušam svoju decu.
Tata, znaš li koliko si ti važan deo mog odrastanja?
