Imamo pitanje za vas. Da li ste vi živi, imate li potvrdu da ste živi?
Treba li nam danas svima potvrda da smo živi.
Dobro je dišemo, rekao vam je doktor da je sve u redu, a da li je? Da li živite?
Izuzev toga, to veče ni po čemu nije bilo nešto naročito posebno.
Pitajte bilo kog roditelja šta je ono što najviše želi za svoje dijete i velika većina će reći: „Da bude srećno.“
Ljudi nerijetko tvrde da je otvoreno dojenje u javnosti bez ikakvog prekrivača novi trend, ali garantujem vam da nije. Tek se u dvadesetom vijeku dojenje počelo posmatrati u bilo kakvom negativnom svjetlu.
Hayley me je zamolila da napišem nešto o njenom tijelu nakon poroda. Mislio sam da će to biti baš lak zadatak, a onda sam počeo razmišljati – pa šta tu uopšte ima za pisati?
Flašica mleka je pala sa stola i mleko je pravilo fleku na tek opranom tepihu. Slučajno su je oborili trogodišnji dečji prsti dok su tražili mamu u 5h ujutro. Audio zapis tog događaja podrazumevao je dečji plač, duetski. Roditeljski uzdah, duetski. I kratko pitanje: „I ti kažeš da hoćeš treće dete?“
Ove godine navršiće se 20 godina otkako sam se upustila u najveću bitku svog života. Bitku koja ženu iscrpljuje emotivno, fizički, finansijski. Bitku o kojoj se ne priča javno, koja je intimna, a na “Brdovitom Balkanu” i dalje pomalo sramotna….
Tokom dana hvatala sam samu sebe kako to govorim našoj 18-omjesečnoj kćerki prilično teško. Svakom afirmacijom koja sadrži riječi slatka, lijepa ili predivna koja mi se skotrljala niz jezik nešto bi u meni odjeknulo da nešto nije u redu. Moje srce mi govori da biram fraze koje više govore o moći i svrsi.
Draga mama,
Žao mi je.
Moja majka je volela ukrase. Od stakla, porcelana, keramike, velike, male, one sasvim sitne, u raznim bojama. Imalo je uvek mesta u njenom domu za sve figure petlića, srna, čak i kengura, čuvara uspomena iz daleke Australije u kojoj je provela nekoliko godina.
