Poznat po pjesmama za djecu, Nedeljko Popadić pokretač je Beogradskog festivala pisaca za decu “Vitezovo proleće”.
Takođe je glavni i odgovorni urednik književnog časopisa za djecu “Vitez”, koga je osnovao 2001. godine.
Kako ističe, ponekad je bježao iz škole jer su ga zanimale samo pjesme. U Banjaluci je osnovao i uređivao časopis za djecu “Zlatno pero”. Njegove pjesme su uvrštene u čitanke i udžbenike, a takođe je dobitnik brojnih nagrada. Pored pisanja, bavi se i vođenjem TV emisija za djecu.
NAJGORI TATA U GRADU
1.
U sobi dim, tišina.
Pogled od mene krije.
Zagledan, sam, u prazno,
tata rakiju pije.
Ko da ga tišti nešto,
u piću traži spas…
Dnu flaše sve je bliži
i sve je dalji od nas.
Tata ne može više
bez flaše, ko bez vode…
Strah me, mama će možda
negde u noć da ode.
Oči mu mutne, sive…
Usne su mu sve bleđe.
I prijatelji stari
dolaze nam sve ređe.
Poneko se razboli,
neko padne u ratu…
A ja posmatram kako
flaša ubija tatu.
2.
Mama i tata se jutros ne vole.
Pa me čas ona, a čas on tuče.
A mene još uvek jako bole
udarci onog Janka, od juče.
Mama i tata se jutros ne vole.
Pa krivca traže, ko da je važno…
O kad bi hteli, jednom, zbog mene,
još jednom da se zagrle snažno…
Mama i tata se jutros ne vole.
Govore: “Gotovo!” Spominju stvari.
Čudne reči: “sudnica, ludnica,
parnica, pakao, podstanari…”
Mama i tata se jutros ne vole.
Sam u sredini… Već glume strance.
Kada bih barem imao brata
da ih vežemo u neke lance.
Mama i tata se jutros ne vole.
Samlji sam jutros, samlji od svih.
Govore s kim ću živeti sutra.
Nude mi mleko. Ja hoću njih.
Mama i tata se jutros ne vole.
Tata bi negde u svet da zbriše.
Briga ih što će sad onaj Janko
da se od sutra osili više.
3.
Obukao je kaput.
Ništa rekao nije.
I srce moje snažno
počelo je da bije.
Tata ostavlja mamu.
(Kažu, zbog neke žene…)
Samo mi jasno nije
zašto ostavlja mene…
Kako da ga zadržim
malim rukama mojim?
A dobro zna koliko
noću se mraka bojim.
Kada mi bude jednom
doneo čokoladu
reći ću mu da jeste
najgori tata u gradu.
I ova moja mama
treba da se postidi.
Može da vikne: “Stani!”
Ona mu kaže:”Idi!”
Nedeljko Popadić
