Koliko sam samo puta za ovih pet godina izgovorila rečenicu: “Ma ne radim ja ništa, kući sam, čuvam djecu”. Smeta mi svaki put kada je izgovorim ali samo ovaj dio “ne radim ja NIŠTA”.
Onog momenta kada pustite da vas neko ubije, 2 su scenarija:
Već pet godina se po pravilu susrećem sa istim problemom – decom koja u proseku sa tri godine praktično ne govore.
Ovo pročitajte za ne daj Bože da vam zatreba imajte na umu da najbolje vi svoju djecu poznajete i nikad ne sumnjajte u sebe. Ni u njih.
Više od svega volim da se ugrađujem u sećanje svoje ćerke. Ništa me ne čini srećnom kao to. Ne padam na priče „porašće i šta ćeš onda?“. I treba da poraste ali u taj rast treba da ima šta da ponese, jer ne mogu da znam šta je sve tamo čeka.
Kažu da si dete dokle god imaš roditelja ili roditelje.
Onda sam ja još uvek dete.
Imam jednog roditelja.
Druga je otišla.
Ne znam da li ste primjetili, ali društvene mreže su pune dječijih fotografija. Sve su to slatke i simpatične fotografije i nemoguće je da ih ne volite i da vam dječiji obraščići nisu slatki. Prosto je grijeh ne staviti lajk. Međutim, postoji ta druga strana. Da li čuvate svoju djecu, pa i od samih sebe?
Nedelja je za vas možda sasvim običan dan.
Tata, znaš li koliko si ti važan deo mog odrastanja?
Danas smo otkrili da šećer ne čini djecu hiperaktivnima. Zapravo, brojne studije su dokazale da uopšte ne utiče na ponašanje.
