Prvi se muževi u vodu bacaju…
Reče moja klijentkinja danas….
Roditelji mog bivšeg muža očigledno nisu bili oduševljeni idejom da ću se razvesti od njihovog sina. Nedugo nakon razvoda, otišla sam im u posjetu i s njima obavila jedan veoma dugačak i otvoren i težak i neugodan i predivan i komplikovan razgovor.
Ako izlazite i imate više od 30 godina, velike su šanse da ćete na kraju upoznati muškarca koji ima dijete.
U tome nema apsolutno ništa loše.
Ne sećam se tačno o čemu je pričao kada sam ispalila pitanje: „Da li želiš da napravimo pauzu?“ Znam da njegova priča nije imala puno veze sa mojim pitanjem, ali se ono meni sasvim prirodno nadovezalo. Kao da sam osetila na nekom drugom nivou da je želeo o tome da priča, iako nikada nije rekao ni reč na tu temu.
Prepoznajem taj pogled.
To je pogled koji bih mogla uputiti nekom ili nečemu za šta se pokušavam pretvarati da nije tamo.
Ne razumem ljude koji vide nešto što ih šokira, ili ih intrigira, a ne reaguju.
Ne komentarišu.
Ne pitaju ništa.
Ovo nije text o tome šta je razvod i da li je stresan ili nije.
Da li je bolje dobar razvod nego loš brak?
Da li ste ikada čuli ono „Ostajemo zajedno zbog djece?“. Istina je da su nesrećni brakovi gori za djecu nego razvodi. A evo i zašto.
Dok su druge devojke razmišljale i pričale o momcima, vezama, ljubljenju, oblačenju i skidanju, ona je mislila samo na tu jednu stvar: zašto se jednostavno ne razvedu? Zašto su se uopšte venčali?
Usred ove globalne svjetske krize moj stari život se čini prilično dobro.
