Ne moramo ni spominjati koliko Lola vodi računa da bude mikrofon za one čiji se glas ne čuje dovoljno glasno, a trebalo bi, jer postoji mnogo žena koje mogu da vam posluže kao inspiracija. Jedna od takvih je i Jelenina priča koja je odlučila da, bez obzira koliko se često vrata zatvarala, ona ipak želi da pronađe ona koja su makar malo otvorena i da u njih otpleše.
Ko je Jelena i zašto voli da pleše?
Jelena je savremena plesačica, pedagogica, koreografkinja, koordinatorka, koautorka, koosnivačica, prijateljica, žena. Svoj poziv doživljavam delom svog identiteta. Iako sam po vokaciji igrač, sebe doživljavam kao aktera plesne scene u polju savremenog plesa.
Koliko dugo traje ta ljubav i kako je sve počelo?
Interesovanje za plesnu umetnost i ples uopšte se pojavilo dosta rano u mom detinjstvu. Ljubav – malo kasnije. Plesanje u sobi i skakanje komšijama nad glavom bio je redovan dnevni repertoar za mene. Jednom prilikom u mojoj osnovnoj školi održan je probni čas latino i standard plesova. Istog dana sam pokrenula ,”pregovore” sa roditeljima – obećala sam da se odričem svih rođendanskih i novogodišnjih poklona u zamenu za časove plesa. Nisam se dugo zadržala u plesnom studiju, jer su troškovi bili previše za naš budžet.
Ipak moja majka se raspitivala o drugim mogućnostima i saznala da ispunjavam uslov za upis u Baletsku školu. Baletsku školu sam upisala 1999. godine i tada je zapravo sve počelo. Vrlo brzo sam postizala dobre rezultate i bila među najboljim učenicima. To je bila velika motivacija za mene, jer neko je prepoznao moj talenat. Uživala sam u disciplini i fizikalnosti klasičnog baleta. Redovno sam odlazila na baletske predstave i nakon njih imitirala zahtevne pokrete igračica. Ples je predstavljao vrlo važan deo mog odrastanja. Kao stidljiva i povučena devojčica jedino kroz ples sam se osetila slobodnom da se izrazim. Prava ljubav je došla tek kasnije kad sam počela da shvatam koje su sve mogućnosti izražavanja kroz ples i pokret.
Da li je hrabrost ili ludost pratiti želje i baviti se plesom u Srbiji? Kako ti sebe vidiš?
Rekla bih da nije ništa drugo osim moj izbor i nešto u šta sam ulagala i izborila se da mi to bude profesija. Mnogo mojih koleginica je na tom putu posustalo i opredelilo se za druga zanimanja. Neću poreći da je teško i finansijski poražavajuće. Sa druge strane u Srbiji je i sa mnogim drugim “sigurnijim” zanimanjima ista situacija, samo što ja biram ono u šta verujem.
Da li je postojala druga opcija kao karijera u tvom životu?
U jednoj prelomnoj fazi sam razmišljala o studijama psihologije, međutim u onom smislu u kom me je zanimala psiha ljudi, umetnost je pružala logičniji odgovor. U ovom trenutku kada iza sebe imam profesionalnog igračkog iskustva, pet godina radnog staža kao profesor savremene igre u baletskoj školi i udruženje koje sam pre dve godine osnovala sa kolegama, ne pitam se o drugim opcijama, jer mi ovaj način bavljenja plesom daje dovoljno izazova i mogućnosti za razvoj i napredovanje. Sa druge strane sam imala sreće da imam redovna primanja tako da nikad nisam došla do tačke da moram da presečem i razmišljam o drugim opcijama. Sigurno da ne može da se živi samo od izvođaštva. Postalo je očekivano da plesačice automatski rade i kao treneri ili predavači, jer od izvođačkog honorara može da se živi dva dana. Ako i toliko. Sa domaćim autorima je slična situacija. Jako su retki oni koji od svoje umetnosti mogu udobno da žive.
Za nezavisne umetnike i savremenu umetnost uopšte, koja nije institucionalizovana je sve teže i teže. To su problemi loše kulturne politike a manje pitanja sredstava.
Koliko košta plesanje u Srbiji? Kako si se finansirala tokom studiranja?
U vreme kada sam završila Srednju Baletsku školu u Novom Sadu, u Srbiji nije postojala institucija visokog obrazovanja za ples. Svoju edukaciju sam nastavila kroz razne vidove neformalnog obrazovanja i radno iskustvo. Tokom godine se radi i štedi, a tokom leta se ide na seminare u inostrantvo. Dva puta do sada sam pokušavala da upišem studije plesa i položila audiciju, međutim novac je u oba slučaja presudio da ostanem. Na neki način sam i zahvalna zbog toga, jer me je to iskustvo formiralo i upravo zbog toga sada imam jasnu ideju u kakvo obrazovanje želim da uložim a i kako do toga da stignem. Nakon mesec dana boravka na Impulstanz festivalu u Beču 2014. godine, kao stipendista DanceWeb programa, imala sam priliku da se upoznam i radim sa kolegama iz preko šezdeset zemalja širom sveta. Tamo sam upoznala studente HZT škole u Berlinu i zainteresovala se za program osnovnih studija. Ovaj program karakteriše koncept širokog plesnog obrazovanja, sa akcentom na plesu, koreografiji i teoriji i ostavlja studentima mogućnost da prate svoja interesovanja te čak i da grade sopstveni curiculum.
Odlučila sam se da apliciram za ovaj program kako bih razvila svoj autorski koreografski rad. U junu 2016 sam primljenja na studije.
Istog dana kada sam saznala da sam primljena, počela sam sa traženjem sredstava.
Obzirom da sam upisala program osnovnih studija izvođačkih umetnosti u inostranstvu, ne spadam ni u jednu kategoriju za stipendiranje u Srbiji.
Zatim sam pretražila nemački DAAD, takođe ne zadovoljavam uslove. Za neke nemačke stipendije ću imati uslov nakon prve godine studija, sada ne.
Studentska pozajmica nije opcija za strane studente.
Pisala sam gradskom, pokrajinskom i republičkom sektoru, fondacijama, javnim preduzećima i privatnim firmama. Poslala sam 600 molbi u Srbiji i isto toliko u Nemačkoj.
U trenutku kad sam shvatila da će biti teže nego što sam predviđala, istražila sam crowdfunding sajtove i pronašla Generosity kao poseban segment Indiegogo sajta preko kog mogu da skupljam sredstva u vidu donacije.
Kako rukovodeće tijelo tvog fakulteta reaguje – jesu li ti pokušali pomoći?
Kao studentu koji tek upisuje prvu godinu nisu mogli puno da mi pomognu osim da me upute na sajtove preko kojih mogu tražiti stipendije. Na molbe koje sam slala dobila sam dosta mailova podrške i lepih želja, ali nikakvu konkretnu pomoć. Podršku imam od kolega, prijatelja i delom publike koja prati moj rad.
Od početka kampanje je skupljeno 2955 američkih dolara, što je 2650 evra. Ono što je do sada urađeno sa crowdfunding kampanjom je u velikoj meri uspelo zato što postoje ljudi koji veruju da umetnost važna, a obrazovanje način da se stvari menjaju na bolje.
Pored ove kampanje u saradnji sa koleginicama iz organizacije, organozovali smo dve benefit izvedbe našeg koautorskog performansa “Igranka”.
Da li talenat ima cijenu?
Talenat je svakako precenjen. Prava vrednost je u tome kako i za šta ćeš ga iskoristiti.
A ako i vi želite da pomognete Jeleni da ispuni svoje snove i otpleše do Berlina, učinite to donacijom na Generosity.com
Lole se nadaju da će barem pričom o njoj uticati na to da ljudi pomognu da njeni snovi postanu stvarnost.
