U potrazi sam za stanom. Svojim. Vlastitim. Sve moje stalo bi u četrdesetak kvadrata, jer za više nemam. Mada svemu što imam, realno, treba 70 kvadrata. Ako tome dodam porodičnu ljubav, razbaškarili bismo se na 150. Pogurali bismo se, naravno.
O svojim kvadratima sanjam. Godinama.
Svašta se tu ispriječilo. Kreditna nesposobnost i nepodobnost ponajviše. Volje imam, ali mi ne vrijedi mnogo.
I onda naletim na vijest.
„U Rumuniji vlastiti dom posjeduje čak 96 odsto građana, u Hrvatskoj i Litvaniji 90 odsto, a u Bugarskoj 85 odsto, podaci su Evropske statističke službe Evrostat“.
Je l’ moguće da je toliko ljudi (kreditno) sposobno, samo ja imam defekt?
O svojim kvadratima sanjam. Godinama. Svašta se tu ispriječilo. Kreditna nesposobnost i nepodobnost ponajviše. Volje imam, ali mi ne vrijedi mnogo.
Dalje, Bugari imaju, pazite sad, oko 3,9 miliona stanova, od toga 2,6 miliona u gradovima i oko 1,3 miliona na selu. Većina ih se baškari u kućama, navodi Evrostat u izvještaju za 2014. godinu.
Navodi Evrostat, a ja se, evo, ježim od neke kvadratne jeze.
Jer, prema evropskoj statistici, stan jednog sposobnog Bugarina prosječno je velik 72 metra kvadratna, dok je EU, dakako, sposobnija pa je mladom Evropljaninu prosjek 96 kvadrata.
I tu nije kraj, jer najveće stanove posjeduju Kiprani, šepureći se u oko 140 metar kvadrata, zatim Luksemburžani 130, Belgijanci 126 i Danci 115 kvadrata.
Ja sam negdje u kategoriji Rumuna, jer oni imaju najmanje stanove, prosječno 44 kvadratića.
Jer, prema evropskoj statistici, stan jednog sposobnog Bugarina prosječno je velik 72 metra kvadratna, dok je EU, dakako, sposobnija pa je mladom Evropljaninu prosjek 96 kvadrata.
U stvari, to je samo u uobrazilji. Jer, ja sam podstanar u tuđih četrdesetak kvadrata. Ali mi “skromnost” ne dozvoljava da mislim na više ni kada bi u pitanju bili vlastiti.
Za stan nemam, a kuća je… Uf. Daleko, daleko… Ali, ovakvu vrstu krova nad glavom ima 60 odsto stanovnika EU. Irci posebno vole kuće i zelenilo jer je ovakav život odabralo 93 odsto njih, dok su Španci nešto drugačijeg ubjeđenja pa ih je 67 odsto u stanovima. Opet svojim!
I sad ja počnem da zamišljam svoju kuću, od kamena. Maleni kameni prilaz vodi do kamenih stepenica, a okolo neko zelenilo. Ne mora da bude egzotika, može i lipa samo da je moja.
Projekat imam. U glavi. Može i na hamer papiru. Ali, čemu taj trošak?
Sada dolazimo na onaj dio gdje mi je lakše, jer nisam sama. Čovjek sam kao i Evropljani.
Za stan nemam, a kuća je… Uf. Daleko, daleko… Ali, ovakvu vrstu krova nad glavom ima 60 odsto stanovnika EU. Irci posebno vole kuće i zelenilo jer je ovakav život odabralo 93 odsto njih, dok su Španci nešto drugačijeg ubjeđenja pa ih je 67 odsto u stanovima. Opet svojim!
Švajcarci su potpuno opušteni pa ih 56 odsto živi u iznajmljenim stanovima. U nekim zemljama više od polovine stanovnika živi u stanovima koji su pod hipotekom ili su opterećeni kreditima. Takvih Šveđana je 61 odsto, Holanđana 59 odsto, a Danaca 50 odsto.
Ali, što se ja stavljam međ’ evropski svijet? Prava sam Fema pa bih sve kao i Jevropa.
Je li BiH u EU? Nije.
Dok se stanje ne promijeni, nema razloga da me boli glava. Njom ne mogu ni kroz zid.
Ali mogu da čitam vijesti. I maštam.
Ko bi rekao da su kvadrati jedan od najljepših snova? A san je dobar za ten. I bore.
Sanjajte. To je zdravo!
