Dok su izvodili numeru Zdravka Čolića „Pjevam danju, pjevam noću“ sa oko 50 članova hora i orkestra i pet profesora na sceni Centra za kulturu, turizam i sport, đaci izdvojenog odeljenja kragujevačke Osnovne muzičke škole Dr Miloje Milojević, u Kniću su mi pokazali jednu drugu Srbiju. Drugačiju od one koju vidim u Beogradu, u većim gradovima i na televiziji.
Sedeo sam u prvom redu, uživao u muzici i predstavi i razmišljao o tome da je sve moguće samo ako se mnogo želi. Niko vam ne može nametnuti šund i kič ako imate drugačiji svet i nekoga da vas u njemu podrži. Upravo tu muzičku planetu pronašao sam u ovoj varošici udaljenoj 20 kilometara od Kragujevca, u kabinetima mladih profesora koji sa svojim đacima žive umetnost.
Oni ne samo da posvećeno rade sa mališanima iz desetak sela iz Knića i Gruže, već su ove godine po drugi put organizovali kulturno-umetničku manifestaciju Gružansko proleće, zajedno sa roditeljima i đacima tri osnovne škole, uz podršku opštine Knić, Centra za kulturu i direktorke njihove matične škole iz Kragujevca.
Najstarija koleginica po stažu Ana Zorić (39), profesorka solfeđa, u ovoj školi radi već punu deceniju. Posle nje posao su, hronološki, dobili imenjaci, profesori violine Ivan Pantelić (33) i harmonike Ivan Karadžić (32) a za njima najmlađe Nevena Mijailović (27), muzička pedagoškinja i profesorka mandoline i tambure i Dina Vojvodić (26) magistarka-teoretičarka umetnosti i profesorka klavira.
Četiri puta nedeljno oni zajedno u dva automobila iz Kragujevca dolaze ka svojim đacima – ponedeljkom i četvrtkom u Knić i utorkom i sredom u Gružu. Svakih mesec dana smenjuju se za volanom, troškove prevoza im pokriva opština, a iz putovanja do posla i nazad izrodila su se i prijateljstva.
“Nevena i ja se znamo još dok smo pohađale muzičku školu u Kragujevcu, doduše iz viđenja, a onda smo se zbližile kad smo postale koleginice. Sa Anom i oba Ivana upoznala sam se ovde, lepo sarađujemo i družimo se. Ivan Karadžić je šef našeg odseka, ali zbog male razlike u godinama ne doživljavamo ga tako formalno. Sve probleme zajedno rešavamo”, priča mi Dina na početku razgovora.
Ova škola u Kniću okuplja 30, a u Gruži 27 đaka. Sva deca idu kod Ane na grupnu nastavu, dok su kod ostalih profesora podeljeni u skladu sa instrumentom koji sviraju.
“U školi u Guncatima ima desetoro đaka, od kojih su troje kod nas. Iz Ljubića nam je došla cela škola u posetu, odnosno obe učenice koje sada treba da se upišu! Jedan od roditelja, gospodin Vlada redovno dovodi svoju decu i dva sata čeka da mališani završe čas, jer drugačije osim kolima ne mogu da se vrate kući. Mama Vesna dovozi i svoju ćerku i malog komšiju. Roditelji su veoma dobro organizovani i to nam mnogo znači”, dodaje Dina.
Pohađanje časova muzike za seosku decu je, prema rečima profesora, jedan vid promene stila života, izlazak iz malih sredina i susret sa muzičkim svetom. Zbog toga im nije teško da pređu i po 15 kilometara ne bi li stigli na čas.
“Deca sa sela, odnosno iz manjih sredina su kulturnija i poslušnija od mališana iz grada. Druže se na drugačiji način i izuzetno su vaspitana. Učenici muzičkih škola, bilo da su u gradu ili na selu ne prave incidente i o tome ne možete ništa pročitati u medijima. Deci sa sela nedostaju brze informacije i česta druženja, zbog čega se ona posebno raduju boravku u muzičkoj školi i putovanjima i učešću na takmičenjima. To im, na određeni način, nadomešćuje nedostatak sekcija iz drugih predmeta. Tako proširuju vidike”, ističe Ivan Karadžić.
“Današnje vreme nosi više negativnih nego pozitivnih stvari. Deca na selu imaju internet, ali mi i dalje, kad uđemo u dvorište vidimo kako se igraju napolju, kao nekad. Kod njih nije akcenat na računaru i nemaju skupocene telefone”, rekla mi je Ana Zorić i dodala da na selu se više poštuju roditelji, a samim tim i predavači.
“Roditelji su prema nama veoma opušteni i nemaju strahopoštovanje. Podržavaju sve što im kažemo, a nama je drago kada kažu da su sigurni dok su im deca sa nama”, istakla je ova profesorka solfeđa.
Jedina prilika kada su deca iz gružanskih i knićkih sela istovremeno na jednoj sceni jeste festival Gružansko proleće u Kniću. Za bolje poznavaoce prilika u Šumadiji, ove dve varošice dugi niz godina važe za rivalske tandeme kada je reč o sportu, kafanama, muzici, stilu života, pa je zanimljivo da ih deca ujedinjuju muzikom barem tokom ta dva majska dana.
“Pošto su nam đaci raštrkani u Guncatima, Žunjama, Vučkovici, Konjuši, Toponici, Guberevcu, Pajsijeviću i drugim selima, retke su prilike da se sretnu na jednoj bini. Pre deset godina imali smo sedmoro đaka u četiri razreda, a danas ih je samo u Kniću trideset troje u šest razreda”, seća se Ana.
Učenici muzičke škole Dr Miloje Milojević osvajaju nagrade širom Srbije na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Harmonikaši su nedavno doneli tri nagrade, a sa takmičenja u solfeđu stigla su dva prva mesta, što je bio bolji rezultat od učenika iz matične škole u Kragujevcu. U poslednjih pet godina četvoro đaka je odavde regrutovano i upisalo srednju muzičku školu u Kragujevcu.
“Ovo je naša svojevrsna borba protiv trenutne situacije u medijima u Srbiji. Štošta još planiramo jer želimo da na edukativan način odvojimo decu od tih loših stvari”, sigurna je Ana.
“Pozivamo i naše kolege iz drugih umetničkih škola da približe deci i roditeljima ozbiljnu muziku i da ih nauče da ona nije neshvatljiva i zastarela. Nastava je dobra osnova za bilo koji drugi pravac muzike kojim će se deca možda u budućnosti baviti. Mi smo tu da ih pripremimo”, rekao je Ivan Karadžić za Priče sa dušom.
Entuzijastična petorka zadovoljna je održanim festivalom jer su ove godine proširili sadržaj i pozvali decu i kolege iz drugih škola da kroz likovne sekcije i sekcije srpskog jezika, kao i pozorišnu predstavu, obogate dvodnevni program.
Nakon što saberu utiske, krenuće na put po selima i predstavljanje programa ove škole u opštini Knić. Kao i kad dolaze na posao, sešće u automobil i u dobroj atmosferi tražiti talente širom Šumadije i nastaviti svoju plemenitu misiju.