Nedavno je kroz Bogatić protutnjala oluja i oštetila plastenik. Tina, Sneža i Saša ovih dana popravljaju šta se srediti može, beru ostatke paradajza, krastavaca i paprike i spremaju nove aktivnosti za zimu.
Na posao dolaze rano ujutru i posle popijene kafe prianjaju na obaveze. Nije im teško da ostanu duže kad treba, pričaju mi da su zadovoljni, direktora izuzetno hvale i otkrivaju mi da pre ovog posla dugo nisu mogli da nađu stalno zaposlenje.
Skoro svi su bili na birou ili nadničili po šabačkim selima za dnevnice, ali bez ikakve prijave. Kažu da su im se životi promenili od kada su dobili priliku da rade u Caritasu Šabac (Karitas Šabac) dobrovoljnom, nevladinom i neprofitnom udruženju, koje prevashodno deluje u socijalno – zdravstvenoj i humanitarnoj oblasti.
Dok Tina i Sneža ne dižu glavu od posla u plasteniku i tek na po neko pitanje odgovore, Saša Milovanović (38) dolazi do mene i odvaja desetak minuta za Priče sa dušom. Priča mi da mu se život tog prvog juna 2015. godine promenio iz korena i da ni danas, dve i po godine kasnije, ne može rečima da opiše taj osećaj.
– Imao sam, slobodno mogu da kažem, jednu katastrofu. Nisam znao ni gde sam, ni ko sam. Kad mi je majka umrla, pao sam u depresiju i nisam znao kako da se izborim sa problemima. Doktor Boris Jovanović mi je pomogao da dođem do ovog zaposlenja i hvala mu od srca. I dan danas ponekad ne mogu da poverujem u sve ovo – priča mi.
Sašin otac je napustio kuću posle majčine smrti, sestra se udala, praktično je svako otišao na svoju stranu, a on ostao sam. Na imanju u Bogatiću u kojem radi sa kolegama pronašao je novi smisao života i, kako kaže, prijatne i odmerene ljude sa kojima se zna kada se radi, a kada je vreme za šalu.
– Radio sam u jednom trgovinskom preduzeću iz Šapca, a zatim u mlekari. Sa ovim poslom sve je krenulo uzbrdo. Moj doktor je zadovoljan rezultatima, a ja sam opravdao njegovo poverenje i osvetlao obraz. Znao je u kakvoj sam situaciji bio i pomogao mi je da ostvarim svoj cilj.
Saša stanuje u Mačvanskom Pričinoviću, selu iz kojeg putuje u Bogatić. I dalje živi sam, ali je srećniji i zadovoljniji nego ranije. Otkrio mi je da u slobodno vreme piše knjigu „U ruhu svemira“ za čije objavljivanje čeka pravi trenutak.
– Prošlog novembra nije bilo mnogo posla, ali će uskoro, kad uvedemo toplu vodu u plastenike, biti i više od planiranog. Počeli smo da pravimo rakiju od šljive – ponosan je.
Direktor Caritasa Šabac, Miroljub Nikolić objašnjava da Caritas u Srbiji od 2002. godine radi na području zaštite mentalnog zdravlja u zajednici i da promoviše savremeni koncept takvog rada. Posle otvaranja Dnevnog boravka za osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama „Sv. Sofija“ u Šapcu 2015. godine, jedna od sledećih aktivnosti bila je iz oblasti poljoprivrede.
– Naše korisnike uključujemo u razne obuke, trudimo se da se socijalizuju, a kroz iskustva iz Austrije, Italije i drugih zapadnih zemalja videli smo da im najviše prija rad u prirodi. U Badovincima smo iznajmili šljivik na 10 godina, jedna socijalna radnica iz Šapca, čiju majku obilazimo u okviru usluge Pomoć u kući, poklonila nam je imanje od 50 ari u selu Vukošić, a zatim smo od njene sestre kupili još 80 ari. U tom selu uzgajamo malinu, kupinu, trešnju i jagodu – priča Miroljub za Priče sa dušom.
Od Delta fondacije su u dva navrata dobili grantove u okviru projekta Zasad za budućnost, 2015. i 2016. godine. Kupili su opremu za šljivik, plastenike i podigli zasad jagode u Vukošiću. Kako je taj projekat lepo krenuo, angažovali su ljude da rade na imanjima kroz ugovore. U sledećem pozivu aplicirali su i podigli zasad maline i kupine, a od Direkcije za poljoprivredu grada Šapca dobili sadnice trešanja.
Imanje u Bogatiću koje sam posetio i na kojem se gaji povrće, kupljeno je komercijalnim kreditom u martu 2016. godine. Radnici koje sam intervjuisao prošli su sve neophodne obuke: za održavanje zelenih površina, za rad u plasteniku, branje, sadnju, pripremu hrane.
– Naš sledeći korak bila je sekundarna proizvodnja. Zaokružili smo proces proizvodnje rakije i dobili akcize, a u našoj prodavnici imamo i proizvode od povrća i voća sa našeg gazdinstva: ajvar, sok od paradajza, slatko, džemove – rekao mi je direktor Caritasa Šabac i dodao da se osobe kojima je potrebna njihova pomoć prijavljuju na tri načina: preko Centra za socijalni rad, preko Odeljenja psihijatrije i uz pomoć svojih porodica.
– Sa našim stručnim saradnicima pratimo zdravstveno stanje naših zaposlenih. Kao što ste videli, oni su zadovoljni, a mnogima je ovo prvo zaposlenje u životu jer uglavnom dolaze iz grupe dugoročno nezaposlenih ljudi – ispričao mi je Miroljub Nikolić u Avliji održivog razvoja, kako je predloženo da se nazove imanje u Bogatiću.
