Dan joj počinje u 7 sati sa prvom kafom, proveravanjem mejlova i pravljenjem plana. Sledi doručak sa decom u dvorištu, pa kućne obaveze. Posle ručka ide porodični odmor, a onda oko 17 sati mališani odlaze kod babe i dede, a moja sagovornica prianja na posao koji radi do 21 sat.
I tako poslednjih šest godina Nikolina Andrić (29) iz Nadalja, kraj Srbobrana koketira između posla iz snova i porodice, provodeći u svojoj kućnoj kancelariji četiri sata dnevno i tako zarađujući novac.
Priča mi da je u početku bilo teško objasniti bilo kome šta ona to radi kao virtuelni asistent i da u stvari ne gubi vreme na računaru, već da stvarno nešto zarađuje.
– Istina, suprugu je trebalo malo više vremena nego što sam očekivala, ali vredelo je svakog truda (smeh). Mislim da porodica, odnosno roditelji i dalje nemaju pojma šta ja to radim, a do skora su i oni bili u fazonu „Je l’ tražiš stalan posao?“. Haha, sad me makar više to ne pitaju i znaju samo da radim „nešto“ na internetu – priča mi Nikolina u svom dvorištu dok se u pozadini čuju ptičice iz bašte, kukurikanje komšijskog petla i lavež psa Pulija, koji je nedavno dobio kućicu.
Njenu opremu za rad čine: klasičan kancelarijski sto, kućni računar koji cela porodica koristi, poslovni laptop i eksterni mikrofon i kamera, za snimanje vebinara i podkastova.
Uvek je povezana sa internetom, a najčešće radi sa start apovima i firmama sa najviše 5 zaposlenih. Obavlja im administrativne poslove i poslove tehničke prirode, ali im i osmišljava kreativna rešenja za njihove online proizvode i usluge.
– Zanimanje virtuelni asistent najlakše je objasniti terminom „moderna sekretarica“. Dakle, zamislite jednu sekretaricu i njene obaveze u firmi i na sve to dodajte rad od kuće, a ne iz kancelarije. Dakle, ona se bavi administracijom, održavanjem sajtova, pisanjem objava na društvenim mrežama, kontaktom sa klijentima, potrošačima, ugovaranjem sastanaka, pisanjem izveštaja, transkripcijom sastanaka, obradom poslovnih dokumenata, organizovanjem poslovnih i porodičnih putovanja,osmišljavanjem novih ideja za promociju i plasiranje proizvoda ili usluge… Lista je veoma dugačka.
U poslednje vreme Nikolina ima najviše posla oko obuke novih ljudi da postanu virtuelni asistenti, a ima i nekoliko starih mušterija, uglavnom iz Kanade.
– Imala sam klijente iz Amerike, Rusije, Australije, Novog Zelanda, Velike Britanije, Nemačke, Belgije, Španije, Saudijske Arabije, ali Kanađani su mi nekako najviše odgovarali. Oni imaju toliko napredan način razmišljanja i poštuju čoveka, ženu, ljudsko biće kao jednu individuu, koja nije stvorena samo da radi i zarađuje novac, već kao osobu, koja ima svoje hobije, stvari koje voli i za koje mora imati vremena, kako bi bila uspešnija i na samom poslu.
U Nadalju je jedina žena koja se bavi ovim poslom, a njen komšiluk pojma nema šta ona radi. Zbog toga kad ima intervjue, snimanja vebinara i slično, iako obožava da radi napolju, mora da uđe u kuću i da se zaključa, jer obavezno neko dođe da pita nešto, da nešto odnese, donese, da traži supruga ili da zove decu da se igraju.
– Na moju sreću, nisam dugo radila klasične, tradicionalne poslove, koji su „san snova u Srbiji“. Nekoliko meseci radila sam u jednoj turističkoj agenciji, ako izuzmemo pranje prozora na pumpama i okopavanje kukuruza, zakidanje zaperaka, sakupljanje krompira i luka, branje voća u voćnjacima i grožđa u vinogradima, u periodu školovanja i studiranja – objašnjava Nikolina, koja je po profesiji master profesor geografije i diplomirani turizmolog sa novosadskog PMF-a.
– Moj suprug ne radi u online svetu. On je „majstor za struju“, elektro-monter i taj posao mu baš odgovara. Imali smo neke ideje da se i on pokrene u ovoj oblasti, ali smo ipak došli do zaključka da je ovako bolje – iskrena je.
Pitao sam Nikolinu da nam ispriča u Priči sa dušom kako je postala virtuelni asistent.
– Najbolje stvari dođu same, ne morate da ih jurite i smišljate. Jednostavno se dese. Pošto u struci nisam uspela da se zaposlim, usledilo je klasično ludilo traženja poslova preko interneta. Elem, tako sam naletela na sajt za honorarce, frilensere, o kojima naravno tada nisam imala pojma. Počela sam da istražujem.
Nikolina kaže da je za nju kao majku dva deteta i trećeg na putu ovaj posao jedan jedini i najbolji.Da joj daju garanciju na posao do penzije u školi, nikad ne bi pristala.
– Toliko sam srećna što mi je sreća okrenula leđa, tada kada sam završila fakultet, jer da sam tada uspela, nikad ne bih osetila šta je prava sloboda i uživanje u poslu i radu. Naša deca, ćerka od 6 godina i trogodišnji sin, prvi su shvatili koje su prednosti „mame koja radi na kompjuteru, iz sobe, gde se oni igraju i priča na engleskom“. Ovaj posao volim iz više razloga, a najbitniji je osećaj zadovoljstva i vrednosti, koji imam kao osoba, žena, majka… Osećaj da sam dovoljna i zadovoljna sama sobom. A kad je ispunjen taj uslov, onda i sve ostalo dođe samo od sebe – rekla mi je Nikolina i pozvala mame da pogledaju njenu obuku od pet modula, od kojih je model 1 potpuno besplatan.
