Žene zbog svog tela i moći su tretirane kao kraljice. Sve se događa i postavlja u odnosu na njih. Medicina, ekonomija, politika, zabava – sve se to u odnosu na žene određuje. Ženske potrebe i želje su na prvom mestu, neupitne, nedvojbene, ne propituju se, ne analiziraju se.
Zdravstvena zaštita je dostupna svim ženama, bez obzira na njihov radni i bilo koji drugi status. Ne postoje kontracepcijske tablete koje odgovornost bacaju na ženu, kao da je sprečavanje trudnoće samo žensko pitanje i ženski problem. Ne. Toga nema.
Muškarac ako ne želi potomstvo, ne može bez zaštite uopšte prići ženi, jer ako se desi trudnoća, on je taj koji je i kriv i odgovoran i on snosi materijalnu i pravnu odgovornost, ali i društvenu. Bude javno osramoćen što je odrasla osoba za koju se podrazumeva da je svesna svojih želja i potreba i granica, a ne zna se u skladu s tim i ponašati. Trudnoća u tim uslovima biva muška sramota i nešto što niko niti jednom muškarcu ne bi poželeo. Tada se pristupa prekidu trudnoće na račun tog muškarca ili na račun države koja će kasnije taj iznos naplatiti od tog muškarca. Žena za vreme tog zahvata biva tretirana dostojanstveno, jer nije kriva što joj se desilo to što se desilo i svi svoju energiju i razmišljanje o tome usmeravaju na muškarca bez kojega te neželjene trudnoće ne bi ni bilo, a javnost muškarca osuđuje i biva podvrgnut vazektomiji kako više nikada niti jednoj drugoj ženi ne bi mogao učiniti da bude neželjeno trudna.
Jajna stanica se izlučuje jednom mesečno, a spermij se stvara na dnevnoj bazi i to u milionima primeraka, što je jasan pokazatelj da je jajna stanica dragocena i upravo zbog toga ovulacija i menstruacija su procesi koji se slave i sveti su.
Pitanje kontracepcije je isključivo muško pitanje i muška briga. Žena s tim nema nikakve veze. Sva odgovornost je na muškarcu, jer bez njega i njegovih milion spermija proizvedenih danas – nema ni trudnoće. Iako je potreban samo jedan spermij da oplodi jajnu stanicu, njih se tamo dovuče milion nepotrebnih i zato su muška seksualnost i muški reproduktivni organi nešto što se mora držati pod kontrolom, jer se milion spermija dovuče kod jajne stanice, a nemaju ni svrhu ni smisao.
Žena je ta koja bira partnere. Bira ih prema svojim željama i potrebama i sklonostima. Bira ih prema tome kakvo potomstvo želi, ako želi, pa je samim tim poželjno i normalno da što više partnera isproba kako bi našla pravog za sebe i da bude otac njene dece. Onaj koji se ne pokaže kao dobar i poželjan, odbacuje se i postaje potrošna roba.
Kad ostane trudna, to se događa jer je ona tako htela. Porađa se onako kako ona želi i gdje ona želi, a osobe koje su u to vreme oko nje predstavljaju podršku i tu su da uskoče ako nešto ‘krene po zlu’, a ne da diktiraju ritam, tempo i položaj za vreme samog porođaja. Ona je ta koja diktira sve to i sve se u odnosu na njene želje i potrebe postavlja i određuje. I s tim su svi sretni i zadovoljni i čast im je što su dobili priliku poštovati njene želje i potrebe.
Prostitucija postoji, jer ipak je to najstariji zanat. Njome se bave muškarci kako bi zadovoljili svoju golemu potrebu za seksom, a usput malo i zarade. Bivaju iznajmljeni damama, uličare okolo po autocestama, parkovima, šumama i gorama, poziraju po izlozima, a sve s ciljem da se dame zabave, opuste i počaste.
U reklamama muškarci i žene podjednako imaju orgazmičke ispade kad reklamiraju prašak za veš i deterdžent za suđe i sredstva za pranje kuće i wc-a, jer je i jednima i drugima jednako važno da su čisti, da jedu iz čistog i žive u čistom. Takođe, žensko telo ne prodaje paradajz i gume za auto, jer ni paradajz ni gume za auto nemaju veze sa ženskim telom niti ih žensko telo koristi.
Nasilje u obitelji postoji, jer, jebiga, i žena ima pravo na lošu procenu, pa si u kuću dovuče kretena, ali to biva lako rešivo. Kad si nasilnik, policija radi svoj posao i istog trena napuštaš kuću i ideš u zatvor, bivaš javno osramoćen i ideš na terapiju. Jer biti nasilnik je bolest i leči se.
Seks postoji u službi žena i ženskog zadovoljstva. Klitoris je taj koji je u centru zbivanja. O njemu se uči, sluša, on se proučava, nalazi se otisnut na majicama, koristi se u psovkama i kao šala. Sve je usmereno na to da žena doživi orgazam. Muški orgazam postoji kao nuspojava. Muškarac je taj koji ima orgazam tamo negde, sam, u zapećku, jer njegov orgazam je nebitan i ima smisla samo i isključivo ako žena želi potomstvo. U drugim situacijama – ne.
Pornografija postoji, naravno. Kako bismo bez pornografije?! Porno industrijom vladaju žene, žene su te koje drže celu industriju, sve je usmereno na ženski orgazam. Ženska čula su u prvom planu i sve je njima podređeno.
Silovanje žena postoji. Bilo ga je oduvek. Silovatelj biva tretiran tako da više nikada fizički ne može ponoviti zločin – bio zločin učinjen u ratu, u miru, u kući; bio učinjen supruzi, ćerki, komšinici, nećakinji. Kazna bude takva da nikom drugom ne padne napamet da to uradi. Kazna kao primer drugima i kazna kao osveta za učinjeno.
Žena se nikad ne svodi na svoje reproduktivne organe i hormone. Njeno loše raspoloženje ima isključivo veze sa muškarcem i za to je on odgovoran.
Žene se uređuju onako kako one to žele, ali ne u odnosu na muškarce i njihove prohteve. Muškarci su, naime, ti koji se uređuju tako i s ciljem da fasciniraju žene, jer su žene te koje biraju i normalno je da muškarci čine sve da bi im se svidjeli, pa zato i ukrašavaju svoje telo, nose garderobu koja im otkriva dijelove tijela, nose nakit, uklanjaju dlake s tijela i rade razne stvari u odnosu na ženske želje i prohteve – odlaze na estetske operacije, ugrađuju silikone, botokse, nadograđuju kosu…
Žensko telo je seksi u svim izdanjima. Ne dovodi se uopšte u pitanje izgled ženskog tela. Bilo ono nisko, visoko, debelo, mršavo, staro, mlado, operirano, invalidno – ono je seksi.
Žene koje seksualno i na druge načine privlače žene bivaju poštovane zbog toga, jednako kao i one koje privlače muškarci. Jer ionako se ništa ne odvija u odnosu na muškarce. Ne dovodi se u pitanje ženska seksualnost niti se nudi muškarac da popravi postojeće stanje stvari. Također, jednako su poštovane žene koje rađaju i one koje ne rađaju.
Brak postoji, naravno. Kod stupanja u brak, muškarac uzima ženino prezime i deca se prezivaju po majci. Prezime se stvara od majčinog imena, jer se poštuje činjenica vezana za jajnu stanicu – da se stvara jednom mjesečno i malo ih se proizvede tijekom života. Pitanje prezimena i vlasništva nekretnina usko je vezano i za činjenicu da je žena ta koja nosi dijete, doji ga/je i brine za nju/njega tokom prvih dana života. Kasnije, međutim, tu brigu preuzima otac kako bi majka mogla nadoknaditi sve neprospavane noći i kako bi se mogla odmoriti i vratiti na posao.
A onda je zazvonio alarm i probudila sam se…
