Hvala drugima što su mi nesvesno pomogli da ipak ostaneš na vrhu.
Zahvaljujem im se od srca što su mi nenamerno pokazali ko si.
Od srca im hvala što su učinili da ostaneš tu gde jesi i gde pripadaš.
Sretna sam što sam uz njih potvrdila ono da si ipak Ti – Ti.
Sve sam to znala i bez njih, ali ovako nekako mi je slađe, slatka mi je ta potvrda.
Obeležio si mi i ovu godinu. Lakše sam je prebrodila.
Sve je lakše uz takvog nekog.
Lakše je kad se tela spoje i pričaju svoju priču. Jedno drugom.
Svako svoju. Različitu, a ipak sličnu.
Svako je priča svojim tonom, tempom, brzinom i ritmom.
Sve je lakše kad se mirisi pomešaju. Daju neki novi.
Kad su pokreti usklađeni.
Kad plešemo dok se spajamo.
Kad se tekućine lepe jedna o drugu.
I kad se zaprlja posteljina.
Puno je lakše kad se ledena stopala ugriju i ostanu topla još satima.
I kad iz usta slina sama krene, kad se razvlači i curi po bedrima. Tvojim.
I kad sam sva musava od tebe.
Dan i noć su lepši kad mi i zapretiš i pomaziš me. U jednom trenu.
Lakše se preživi dan kad suze krenu, od sreće, uzbuđenja, bola. I gušenja.
A krene i na nos sve. Balončići se stvaraju. Jedan po jedan. I svaki priča svoju priču. Koju Ti razumeš.
Jer si im uzročnik.
Jer treseš.
Drmaš.
Vladaš.
Stisneš.
Jer izazoveš plač i ne daš mi da plačem.
Istovremeno i teraš na plač i ne daš da se odvija.
I izvučeš plač i suzbijaš ga. U isti tren.
Jer znaš kako.
Jer Ti se može.
I zato baš danas ja mislim na Tebe, danas kad je mnogima važan dan.
Meni si važan Ti i to što mi daješ. I to što delimo.
I zato hvala i njima i Tebi.
Hvala Ti na šansi koju mi daješ, šansi da se pokažem u takvom svetlu.
Naslovna fotografija: pixabay.com
