Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO ljudima

Samo Nežno Prema Sebi: Kako je nastao pokret koji je osvojio regionalni internet?

Janu sam upoznala preko Instagrama. Mantra Samo Nežno Prema Sebi došla mi je u trenutku kad mi je bila potrebna. Kad mi je nedostajala nježnost mene prema meni.

Brankica Raković

Foto: buroserbia

Zamislite da iz vašeg uma, iz vaših ruku, iz vašeg iskustva izađe nešto što okupi toliko ljudi da too preraste i vas i očekivanja i sve  o čemu ste sanjali. Upravo otakav je pokret Samo Nežno Prema Sebi.

Zovem ga pokretom, jer ako ljudi tetoviraju mantru da do kraja života bude uz njih, ako joj se vraćaju u najboljim i najtežim danima, onda je to čak i više od pokreta.

Lole vole Janu, a Janu je teško ne voljeti.

Ko je Jana Oršolić, majka jednog nježnog pokreta?

Jana je mama, Igorova žena, Martina sestra, Grozdanova i Desankina ćerka. Pa onda design thinker, edukatorka, vanr. prof. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Obožavatelj pakovanja poklona, detail oriented, lečeni perfekcionista, fan dobrih gumenih bombona, japanskih slatkiša i napuljske pizze. Štaviše, pizza nazi. Štošta još.

Kako je uopšte nastalo Samo nežno prema sebi, nakon toga i Ne da mi se i Od čega ti srce igra?

U leto 2018. sam posle mnooogo godina borbe sa sobom u razgovoru sa svojom homeopatkinjom besnela kako stalno upadam u iste matrice ponasanja i ljutito se pitala DOKLE VIŠE???!!!

Poznavajući me dobro, pitala me je kako se ponašam prema svojoj petogodišnjoj ćerki kada nešto zabrlja stoti put. Čučnem, zagrlim je ako je uznemirena, kažem “Hej, ok je. Nisi namerno. Hajde zajedno da sredimo.”

I shvatim sta želi da mi kaže: to isto treba i meni, to isto treba sebi da dam. Ljubav podršku zagrljaj nežnost, a ne kinjenje, prekorevanje, zahtevanje… I eto, malo mi to sedne, verbalizujem to stanje i ponašanje kao SAMO NEŽNO PREMA SEBI. Usudim se da to podelim na Instagramu.

Do tad lično nikako nisam smela da delim. Ljudi snažno odreaguju. I ništa. Tek u martu 2019. napravim bedžiće, neku malu seriju, onako, za mene i prijatelje, da imam da delim i šaljem poruku dalje. Pošto je bilo interesovanja van mog mikro sveta, stisnem petlju i napravim ig nalog @samo_nezno_prema_sebi nemajući nikakav biznis plan, prejekciju, strategiju, ništa osim potrebe da ideja ide dalje.

Da bude lekovita drugima kao sto je lekovita meni. I onda kreće ludilo.

Taj ig nalog je sasvim organski došao na oko 20.000 pratilaca nekih 8 meseci od starta, sa mnom u fabričici nežnosti radi još troje ljudi, napravili smo podrzavajuću zajednicu koja naše bedževe i stikere koristi kao štit i zagrljaj. Sada se na prvu rečenicu zakače tu i tamo nove, ali uvek samoneznopremasebi ostaje lepak, kičma projekta.

Da, i ako prekusutra završim ovu priču ovo je moj najbitniji, najveći, najvidljiviji, najuticajniji projekat do sada. 

Jesi li očekivala da nešto tvoje postane toliko i naše da poželimo da to do kraja života nosimo sa sobom na koži?

Meni je od početka bila jasna snaga ove rečenice. Bilo mi je i jasno da je sva moja muka, zbog koje imam i vitiligo od petnaeste godine, dosla do tačke pucanja ili, bolje rečeno – velikog praska iz kog se stvorila ova rečenica da nepovratno preplavljuje gde god naiđe na plodno tlo. Ona je laka i može zadelovati banalno, uglavnom onima koji se plaše da kopaju dublje po sebi, ali onima koji su ranjeni na bilo koji način, ova moja rečenica ušla je u dušu i pod kožu figurativno, a nekima i bukvalno, zalečujući kao zlatne niti u kintsugi-ju.

U tom smislu, kad ne ne posmatram ovo kao nesto MOJE, kad se odmaknem od svog ogromnog lavovskog ega, shvatim da sam ja ovde provodnik za nesto mnogo veće od mene, i bude mi jasno koliko je sve što sam do sada radila vodilo ka ovome. Sva moja znanja i veštine se sažimaju u ovom projektu. Tu su moja znanja o jasnoj sažetoj komunikaciji, o trodimenzionalnom i dvodimenzionalnom dizajnu, tipografiji, vođenju projekta, poznavanje brojnih tehničkih detalja bitnih za proizvodnju, instagrama kao platforme, kuratorsko u odabiru tuđih sadržaja koje repostujem vodeći priču u smeru koji želim za ovaj projekat…

Fleksibinost, papirologija, honorari, otpremnice, računi, svašta sam naučila u poslednjih godinu dana! Ovaj projekat deluje pufnasto i lako kao oblak, a zapravo ima korenje duboko i razgranato kakvo retko ko može da zamisli!

Koliko si ti nježna prema sebi i kako definišeš tu nježnost?

Ja bukvalno u real time-u sa ovim projektom kao i vi učim da budem nežna prema sebi. To za sebe zaista nisam imala do pre godinu i po dana. Značajno napredujem i gradim svoj sistem podrške tek sad. Nežnost je za mene bezuslovno prihvatanje sebe, i kad radiš i kad ne radiš (ne raditi je za mene i dalje gotovo nemoguće stanje), i kad si bolestan i kad si zdrav (mamina bolest i smrt od raka me je osakatila, ali i donela borbu za sebe, a deo toga je i ovaj projekat), i kad si se ugojio i kad si premršav i neko tvoje “taman”, i kad zarađuješ i kad nemaš ni cvonjka, i kad doneseš pogrešnu odluku… UVEK.

Ko je tvoja podrška?

Igor. Mi smo MI vec skoro 20 godina i prošli smo kroz dvesta tona sreća i sranja. Smrti i promašaja, gubitaka i borbi. I mnogih dobitaka koji nose sasvim drugačije borbe. Kad sam pre sto godina pomislila da je on TAJ to je bilo zato što sam osećala da možemo da rastemo zajedno beskonačno dugo i daleko. I dalje se tako osećam sa njim.

Da je moj partner za sve što dolazi. Nekad on mene drži za ruku, nekad ja njega, ali uvek se držimo za ruke. Onda, od starih prijatelja ostao je samo poneki baš redak i baš zato posebno dragocen, a od kad je mantra samonežnopremasebi počela da me otvara srećem čarobne ljude koji vibriraju upravo na mojim aktuelnim frekvencijama.

Da ste me pre dve godine pitali može li se steći novi prijatelj u 40-im rekla bih da, što se mene tiče, šanse su tanke do nikakve. Sada – DA, NARAVNO, i sve je moguće!

Jesi li ti grafički dizajner ili dizajnerka? 

O ovome bih najradije odgovarala na engleskom jer smo tamo svi “designer”. Rodno senzitivni jezik je u našim jezicima balkanskim je nešto što i dalje osluškujem. Građenje reči je takvo da neke zvuče bolje, a neke traljavo u feminativu. Dakle profesorka, doktorka, dizajnerka mi zvuci normalno, logično, dok mi neke druge reci zvuče forsirano i rogobatno, što za mene ne znači da ne treba da se koriste, već da treba naći tečnija rešenja. Naravno, nije to pitanje same reči nego uvažavanja, poštovanja i promene matrice.

Uglavnom, pretpostavljam da je potka ovog tvog pitanja tema muškog i ženskog izraza u dizajnu, a moje mišljenje je da svi imamo različite teme i izraze, a da ono što je važno u dizajnerskom stvaralaštvu jeste relevantan sadržaj, kvalitetan, pametan, pismen, onaj koji čini promenu u drustvu. Nije važno da li ga je stvorio muškarac ili žena, strejt ili gej osoba, crnac ili indus, već koliko ta osoba uspeva da ustoliči svoju temu kao relevantnu na polju koje je šire od njegovog ili njenog malog sveta. Za to je potrebna hrabrost da komuniciraš svoju istinu kao i vladanje alatima da to uradiš na pravi način.

Ukratko, kad vidim knjigu koja je presek ženskog dizajna… te je za mene getoizacija.

Ti nisi samo kreirala cijeli jedan nježni pokret već kreiraš i fontove. Kako izgleda taj kreativni proces i koliko ljudi je do sada preuzelo tvoje fontove Lovely?

Lovely fontovi su najpreuzimanija font familija na tipometar.org što je poprilično čudno obzirom da smo kroz projekat Ćirilice na poklon davali na besplatnu upotrebu mnogo familija koje su daleko primenljivije. Iz tog iskustva sam naučila koliko prekarakterističan dizajn može da sklizne u mutirane forme kad dopadnu nevestih dizajnerskih šaka, pa sad imam dosta promenjenu percepciju Lovely fontova. Nisu mi više tako Lovely ahahahaha! Pogledajte Mermer, on me predstavlja mnogo bolje. 🙂 Proces je dugotrajan i prilično apstraktan, svima koje zanima kako izgleda proces predlažem da na Netflixu pogledaju epizodu serije Abstract o Jonathanu Hoefleru. Sve će vam biti jasno. 🙂

Nedavno si se upustila sa svojim timom i u izradu svesaka, blokova za pisanje, raznih drugih materijala koji će nositi pečat nježnosti na sebi. Kakve su reakcije ljudi i šta je sljedeće?

Osluškujem svoje potrebe, aktuelnu sezonu i kapacitete, moje i mog tima, pa smišljam nove stvari, ograničene serije i nove proizvode. Pošto ide nova godina, stigli su kalendari koji nas pozivaju da budemo nežni i u januaru i u feruaru i u martu… i ponedeljkom i utorkom i sredom… bukvalno je tako upisano u kalendaru. Bacite pogled, ne šalim se. 🙂

Onda, stižu novogodišnje čestitke u kompletu sa visećim etiketama koje možete koristiti i kao ukras za jelku, sve sa ključnom porukom u mojoj lekovitoj hologramskoj foliji. Spremamo i novogodišnji paketić koji ce biti dostupan u crnoj i rozoj varijanti, ma, biće bombona!

Da moraš da biraš svoja tri omiljena projekta kojima si upravo ti dizajnom dala život, koji bi to bili?

Nešto baš ne volim da kopam po prošlosti, to mi isisa enegriju dok trepnem, pa se nekako osećam da je jedan od ta tri svakako aktuelni samonežnopremasebi, a preostala dva mesta ostavljam za nesto što sledi.

Kada ćemo moći sve te divne stvari da kupimo i u Banjaluci?

Pravo da vam kažem, Banjaluka i Novi Sad su nam na listi apsolutnih prioriteta što se širenja tiče, ali trenutno jednostavno nemamo kapacitete za to. Moramo da budemo prvo nežni prema sebi da nam se ova mala priča ne bi urušila.

Čim namirišem prostor za širenje kapaciteta, obećavam, dolazimo vam! Beskrajno hvala na podršci i ljubavi Banjaluko!

 

Foto: Buro247.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije