Imam reč od sedam slova: pelenaš = nezreli dečak.
Pelenaš je i:
onaj fuck boy što lepo miriše, a sve ostalo onako;
onaj što sa tri’es’ pet traži pare za tiket;
pred drugarima mamu zove keva, tatu moj matori;
ne pokazuje emocije jer on je muško;
ugovara grobno mesto kad dobije temperaturu 37, al’ se tebi smeje kad imaš menstrualne bolove;
prodaje ti priču da te voli, al’ samo posle izlaska, negde oko dva ujutru;
izbegava važne razgovore i često kaže: videćemo;
na društvenim mrežama piše: jeeeste, sad ste sve silovane.
Pelenaš je svaki veliki dečak koji ne želi da razume sopstvene emocije, a veruje da to znači biti muško. Nekad ima dvadeset i kusur, a nekad, bogami, gazi tridesete.
Od pelenaša se beži koliko te noge nose.
O pelenašima se ne priča dovoljno jer ih je patrijarhat normalizovao.
O pelenašima se ne priča dovoljno jer će neko “iskusan” reći: Ma, ajde bogati, pa koji muškarac nije takav?
O pelenašima se ne priča dovoljno jer patrijarhat ne želi da normalizuje odvajanje odraslog dečaka od mamine sise, a i kad se fizički odvoji, traži ženu koja će mu biti mama.
Patrijarhat uči devojčice da ostanu u pogrešnim vezama
Dok ja životarim i gledam kako da srušimo patrijarhat, neko negde i dalje uči devojčice da su emocionalno zakržljali muškarci pravi muškarci i neko uči dečake da pate u tišini jer su “ružni kad plaču”.
Dok ja životarim neko negde uči devojčice da se ne žale jer ni njihovoj majci nije bilo lako, a tek babi. Ćuti, ko te šta pita, jer ovo je svet u kome su žene krive za sve loše što muškarci rade. Ako si silovana – vidi kako si se obukla, pa muško je to. Ako te je pretukao – imaš dugačak jezik, šta si očekivala. Ako te je prevario – mora da je našao bolju, zapitaj se šta mu nisi dala.
Zato devojke ostaju u vezama koje ih ne ispunjavaju i zato je “normalno” da muškarci ne znaju da pokažu emocije. Unutrašnji kompas mi pokazuje da ja više živaca za tolerisanje veličanja muške superiornosti nemam. Kad se odnos žene i muškarca bude temeljio na međusobnom podržavanju i unutrašnjem rastu, a ne na nametnutim pravilima ko treba da ućuti i servira dovoljno toplu supu, a ko treba da obezbedi novac kako bi na stolu uvek bilo i mesa, znaću da je pao patrijarhat.
Patrijarhat uči devojčice da ne biraju sebe
Postoje devojke koje uvek biraju isti tip partnera jer imaju pogrešne parametre zdravih odnosa, pa čak i kad su svesne da taj dečak nije najsrećniji izbor, ostaju u vezi jer im takav odnos daje bol na koju su navikle i one i njihove majke.
Nedavno mi je devojka na Instagramu rekla da sam retka osoba koja je u zdravoj vezi. To me je navelo da se zapitam šta vezu čini zdravom? Šta sam ja to uradila, pa je Tamara odlučila da mi dodeli ovu titulu?
Izabrala sam sebe. Odlazak na psihoterapiju naučio me je da uvek čuvam sebe jer sebi moram da se vratim. Kad čvrsto zagrliš sve svoje traume, znaćeš da sačuvaš sve što te čini celom i nećeš tražiti da neko bude tvoja druga polovina. U drugu polovinu ne verujem čak i kad se najviše raspadam.
Nisam ja ni bez trauma, ni bez lošeg iskustva, ja samo ne želim da svoje loše prenosim na druge, ali ni da budem sunđer za tuđe loše.
Ne očekujem ja da partner trpi i reši sve moje probleme iz prošlosti, već da ih prihvati jer to znači da prihvata moju celovitost.
Ne očekujem ni od sebe da trpim i rešim tuđa sranja, ali ako nisam spremna da prihvatim delove nečije ličnosti, pakujem kofere.
Ne očekujem ja ni od koga ništa jer očekivanja vode ka razočarenju, ali verujem da ako ne umem da ispunim, razumem i prihvatim samu sebe, neću to dobiti ni od partnera.
Patrijarhat je taj koji uči devojčice da je partner druga polovina. Pa, šta smo dobile kao srećan kraj svake bajke? Kao smisao života? Gospodina savršenog da zamaskira našu nesavršenost. Partner je naš izbor, nismo mi polovine, pa da neko treba da nas krpi. Patrijarhat nas uči da služimo muškarcima, zato nikome ne odgovara da gradimo sebe i ne pristajemo na manje od onoga što verujemo da jesmo.
Da mogu, svakoj devojčici bih rekla da bira one pored kojih će zadržati sebe, svoje navike, svoja insteresovanja, svoje društvo i svoj život, one kojima nije problem što je sebi važna. Uključi radar za pelenaše i grli sebe. Taj radar radi kad:
ne čekaš pijanu poruku posle izlaska, pa nisi ti pica dostava;
điha điha odnosi su okej, sve smo imale bar jednog opa cupa drugara, ali ako posle svega dođeš kući srećna, a ne s*ebana što te nije pitao da pređete u viši stadijum odnosa;
prihvatiš da se emotivno nezreli dečaci neće promeniti osim ako na tome ne rade sa stručnom osobom;
naučiš da ne moraš sve ti i da mu nisi mama, zna on sam i da skuva i da ispegla, jer ako zna da opere visuljka posle seksa, bogami, zna i tanjir posle ručka;
u odnosu oboje doprinosite građenju istog;
nemaš problem da verbalizuješ emocije.
Ne moraš da trpiš pelenaša jer društvo nameće trubače, glasno Da i novo prezime. I ako imaš negde papir, dopiši da ne pristaješ na manje od muškarca s kojim i obični razgovori ostavljaju onaj trag na staklu ko Rouz i Džek rukom. Za sve ostalo imaš vibrirajuće spravice.
Ukratko, što više misliš da vrediš, to ćeš pre zalupiti vrata kad počne želudac da ti se okreće.
