Danas imamo slučaj Izabele, devojke koja je u tridesetoj godini izgubila život jer su lekari čekali da srce njene nerođene bebe prestane da kuca u njenom telu, s obzirom na to da je abortus zabranjen. Ona je prva žena koja je umrla od posledica strašnog zakona jedne evropske zemlje.
Izabela je devojka koja je izgubila život jer mi i dalje ljudima bez materice objašnjavamo da žene nisu pokretni aparati za rađanje.
Izabela je izgubila život jer život jedne žene vredi manje od uverenja patrijarhalnog sistema.
Kada znamo da katolička crkva zabranjuje abortuse, a da je u Poljskoj vladajuća stranka desničarska i konzervativna, jasno je zašto imamo zabranu prava na izbor.
Iako pristalice ovog zakona kao glavni argument koriste “pravo fetusa na život”, ne bih mogla da se zakunem životom da je to njihovo istinsko uverenje. Zašto? Nije teško zaključiti da zabrana abortusa ne utiče na smanjenje broja abortusa, već se sprečava legalan abortus. Procenjuje se da oko 120.000 žena godišnje izvrši abortus ilegalno ili putuje u inostranstvo radi procedure. Zbog čega, dakle, ovaj zakon postoji?
Zabrana abortusa je jedan od najbrutalnijih vidova ekonomske i političke manipulacije nad ženama. Protivnike reproduktivnih prava ne zanima natalitet na koji se pozivaju, jer da je tako, poštovali bi svačiji život.
Umesto toga, lekari ne znaju da li smeju da sačuvaju život jedne žene i izvrše abortus iako sve ukazuje da fetus neće preživeti. Još jednom – lekari nisu sigurni da li smeju da spasu život jedne žene i na kraju biraju da to ne učine. Kako navodi advokat Izabeline porodice, strogi propisi su doveli do toga da lekari previše čekaju da bi delovali.
O kom onda mi natalitetu pričamo i za kakvo pravo na život se oni bore? Hajde da stvari nazivamo pravim imenom.
To što patrijarhalni sistem rečima naziva “borba za natalitet”, u praksi je mržnja prema ženama.
To što patrijarhalni sistem rečima naziva “očuvanje porodičnih vrednosti”, u praksi je kontrola nad ženama.
To vam je jedno drugačije upakovano rodno zasnovano nasilje. Ako mi ne verujete, a ne morate, ja sam samo besna žena, prelistajte negde na Guglu šta su ti patrijarhalni sistemi zaista uradili za natalitet i decu. Ili pogledajte oko sebe.
Mržnja prema ženama, koja stoji iza svake zabrane abortusa, je najprostija potreba za kontrolom i kažnjavanjem žena koje osporavaju mušku dominaciju. Suludo je verovati da je vaše pravo nad fetusom veće od prava žene u čijem se telu nalazi.
Ne možete se boriti za natalitet, a u isto vreme dehumanizovati žene.
Ne možete se boriti za natalitet, a ignorisati prezir sistema prema ženama.
Ne možete jer je to u najmanju ruku licemerno.
Kako se tačno borite za seksulanu reprodukciju, a gušite nekome pravo na upavljanje sopstvenim telom? Ništa tu nije borba i dobrobit, već manipulisanje tuđim telima. Iza svake zabrane abortusa stoji kazna namenjena ženskom telu.
Znam da živimo u konzervi gde su ljudi pravo na mišljenje shvatili kao da je baš svačije mišljenje relevantno, ali primer koji se dešava u Poljskoj je jedan u nizu dokaza kako patrijarhalno društvo umanjuje dostojanstvo i autonomiju žena.
Ujedno nam govori i zbog čega je politika važna za sve nas jer je upravo politika omogućila da jedna trudnica izgubi život i da za to niko ne odgovara jer je njena smrt nastala u okvirima zakona jedne evropske države.
Najveći borci za porodične vrednosti brecaće se kada neko fetus ne nazove osobom, ali će u isto vreme likovati kada jedna žena izgubi pravo na upravljanje sopstvenim telom.
Strastveni borci za porodične vrednosti uvek stoje u prvim redovima kada se priča o natalitetu, a niko ne pita u kakvim će uslovima da živi dete čiji roditelji nemaju para za nelegalni abortus ili da odu u inostranstvo.
Šta vam onda znači ta borba za život? Ili pravo na život postoji ako se unapred odrekenemo sopstvenog tela i prepustimo ga vama?
Ovde nije reč o tome da li neko treba ili ne treba da rađa, ovde je reč o tome da niko ne može da vam naredi šta ćete uraditi sa svojim telom. I niko ne može da vas optuži što birate uslove u kojima ćete postati roditelj. Jer ta masa moralnih gromada sedeće u svojoj kući i gledaće svoja posla dok vaše dete živi u nesnosnim patnjama. Svako ima pravo da ima svoje razloge zbog kojih želi abortus i niko to pravo ne sme da nam oduzme.
Potencijalne žrtve ovakvog zakona su žene koje zavise od državne zdravstvene zaštite u slučaju neželjene trudnoće.
Da li je poljski scenario pitanje svake države? S obzirom na to da je struja koja tamo vlada dosta prisutna i kod nas, u vidu porasta desničarskog narativa i organizacija, koliko ovo zaista nije problem i u našem dvorištu?
Mizogine ideologije stvaraju talas u kom se žena ne pita šta će se raditi sa njenim telom jer ona na isto nema pravo.
Ne lažite sebe da je zabrana abortusa borba za život. To što radite je zadiranje u materice i potreba za kontrolom. To što radite je proterivanje žena koje ne prihvataju zabranu prava na izbor.
Žene su hronično ugrožene, ali vam nećemo dati pravo na dostojanstvo.
