Bolest može da počne neosetnim ubodom krpelja, a potom pogodi bilo koji deo tela, srce, mozak, ugrozi ceo organizam
Lajmska bolest je posledica infekcije koja se razvija usled delovanja bakterije Borrelia burgdorferi, koju prenose zaraženi krpelji roda Ixodes ricinus. Lekari kažu da većina krpelja nije zarazna, s tim da je moguće da se neki krpelji posle sisanja krvi ptica, glodara ili sitnih životinja inficiraju bakterijom Borrelia burgdorferi i prenesu je na ljude. Prvi znak lajmske bolesti u oko 80 odsto slučajeva je kožna lezija, na mestu uboda krpelja uočava se crvenilo. Samo kod 20 odsto pacijenata lezija poprima klasičan izgled „bikovog oka“ koji se obično povezuje sa lajmskom bolešću.
Ubod krpelja je često neosetan
Lekari kažu da rani simptomi Lajmske bolesti mogu da oponašaju tegobe koje se uočavaju i kod gripa, kao što su povišena telesna temperatura, osećaj jeze, bol u mišićima i otok limfnih čvorova. U prvih pet do deset dana infekcije većina osoba će imati ove simptome. Kada se na vreme dijagnostikuje i leči antibioticima, brzo dolazi do izlečenja. Najveći problem je činjenica da ubod krpelja nekada ne osetimo, pa on može da ostane na koži i nekoliko dana. Zato se savetuje da posle svakog boravka u prirodi, šetnje kroz visoku travu pregledamo telo i proverimo da nema uboda krpelja.
Simptomi koji zbunjuju i lekare
Kod čak 10 odsto pacijenata bolest nije dijagnostikovana i lečena na vreme i tada je moguće da dođe do razvoja dugotrajnijih zdravstvenih problema. Nije do kraja jasno šta tačno uzrokuje hroničnu lajmsku bolest, ali se smatra da hronična bolest može da bude posledica faktora rizika kao što su učestale bakterijske infekcije ili genetske predispozicije.
Pedijatar i stručnjak za infektivne bolesti prof. dr Amy Edwards, sa Case Western Reserve University School of Medicine, kaže da se kod jednog manjeg broja osoba sa lajmskom bolešću javljaju složeni simptomi koji često zbunjuju i lekare.
– Svaki put kada neko tokom leta dođe sa čudnim simptomima, pomislim: „Da li je u pitanju možda lajmska bolest?“ – kaže Edwards.
Da bi bakterija Borrelia burgdorferi prodrla u telo, dovoljno je da krpelj bude pričvršćen za kožu manje od 24 sata. I pored toga što se uglavnom uspešno leči, nevolju predstavlja činjenica da je lajmska bolest sistemsko oboljenje, što znači da je ugrožen ceo organizam – srce, nervni sistem…
Srčani problemi
Kada se lajmska bolest ne leči na vreme, može da dođe do srčanih, neuroloških i reumatoloških tegoba, kaže specijalista za infektivne bolesti dr Amy Duckro, Kaiser Permanente u Koloradu. Kod jednog od svakih 100 pacijenata, bakterija Borrelia burgdorferi prodire u srčano tkivo i izaziva lajmski karditis. Ova bolest se manifestuje simptomima vrtoglavice, nesvestice, kratkog daha, palpitacija srca i bolom u grudima.
U pojedinim slučajevima dolazi i do razvoja atrioventrikularnog bloka – delimičnog ili potpunog prekida u provođenju električnih impulsa iz pretkomora u komore srca.
– U slučaju da je atrioventrikularni blok posebno jak, pacijentima je često potreban privremeni pejsmejker uz intravensku upotrebu antibiotika – kaže dr Sunjya K. Schweig iz Fondacije za lajmsku bolest u oblasti zaliva San Franciska.
Dr Schweig zato napominje da nove i iznenadne palpitacije srca (prebrzo kucanje srca) moramo ozbiljno da shvatimo.
– Ovo je bolest koja može da se leči i izleči, ali ako se ne otkrije na vreme, u nekim situacijama može i da ubije – kaže dr Schweig.
Moždana magla
Kirsten Stein je bilo potrebno više od dve godine i više od 15 poseta lekarima da otkrije lajmsku bolest. Tokom tog perioda, Kirsten navodi da se borila sa nizom mentalnih i fizičkih tegoba. Najalarmantniji su bili moždana magla i problemi sa kratkoročnim pamćenjem.
– Srela sam blisku prijateljicu i nisam mogla da se setim imena njene dece, iako sam tu decu viđala više puta nedeljno. Tokom razgovora sa mužem, nisam mogla da nađem izraz za „staklo“, već sam prstom morala da pokažem o čemu je reč. Desilo se da sam odvezla sina u školu i pet minuta kasnije pitala ćerku gde joj je brat – kaže Kristen.
Dr Schweig potvrđuje da se mnogi pacijenti žale na slične simptome.
– Verovatno je sve posledica upale centralnog nervnog sistema zbog Lajmske bolesti. Javljaju se teškoće sa fokusiranjem, razmišljanjem, čitanjem i prijemom informacija, do te mere da je nekada onemogućeno uobičajeno funkcionisanje. Pacijenti nisu sposobni da uče, rade, obavljaju svakodnevne aktivnosti – objašnjava dr Schweig.
Belova paraliza
Belova paraliza (pareza facijalisa) je akutno oboljenje nerva odgovornog za položaj i funkcionisanje mimične muskulature, usled čega dolazi do pada i slabosti jedne polovine lica.
Lajmska bolest može da bude uzrok Belove paralize, posebno kod odraslih pacijenata. Belova paraliza nastaje uglavnom u periodu od nekoliko nedelja do jednog meseca posle infekcije bakterijom Borrelia burgdorferi.
Problemi sa očima
U ranim fazama lajmske bolesti može da dođe i do iritacije oka i konjunktivitisa. Moguće je da dođe i do upale ili infekcije kranijalnih živaca, dvostrukih slika (diplopija). Istraživanja navode da lajmska bolest može da izazove iznenadni gubitak vida, oštećenje očnog živca i neurotrofični keratitis (zapaljenje rožnjače). Pojedini pacijenti se žale na zamućen vid, mušice pred očima, suzenje i pojačanu osetljivost na svetlost.
Problemi sa sluhom
Lajmska bolest zbog upale može da utiče i na unutrašnje uho i dovede do simptoma kao što su gubitak sluha i tinitus, a nekada se javljaju i vrtoglavice i problemi sa ravnotežom, objašnjava dr Schweig. U studiji u kojoj je učestvovalo 216 pacijenata, njih 162 je imalo otorinolaringološke simptome, a ove osobe su se najčešće žalile na simptome tinitusa (77 odsto).
Artritis
Jedna od najčešćih komplikacija lajmske bolesti, posebno kod mladih osoba, je artritis, kaže dr Amy Edwards.
Deca se jave u službu hitne pomoći najčešće u kasnu jesen sa simptomima jakog otoka kolena, nekada ne mogu da se oslone na nogu.
– Stanje nije izrazito bolno, ali boli do izvesnog stepena. Svi pomisle u prvi mah da se dete povredilo, dok se ne ustanovi da je artritis posledica komplikacije lajmske bolesti koja je nečujno počela tokom leta – navodi dr Edwards.
Deca se dobro oporave posle primene antibiotika koji se daju tokom 4 nedelje. Problem je što pojedini lekari ne utvrde da je otok kolena posledica lajmske bolesti, pa se dugo čeka na tačnu dijagnozu i početak lečenja.
Iscrpljujući umor
Lajmska bolest može da izazove jak i uporan umor čak i kada se dijagnostikuje i leči na vreme. Caitlin Durcan, 27, dobila je lajmsku bolest na letnjem kampu. Mesecima je imala niz simptoma – migrene, emocionalnu nestabilnost, moždanu maglu i očne probleme, pre nego što je ustanovljena bolest.
– Bila sam veoma umorna, išla sam na fakultet i vraćala se kući da spavam – kaže Caitlin.
Ona nikada nije imala uobičajene simptome lajmske bolesti poput osipa.
– Lajmska bolest je zaista nezgodna i čudna, kod svakoga se manifestuje na različite načine. Bitno je da posumnjamo da se iza tih nespecifičnih tegoba nekada može da krije i lajmska bolest – kaže ona.
