Naučnici su našli prve čvrste dokaze da geni utiču na to da li će se kod nekog razviti sindrom hroničnog umora ili mijalgični encefalomjelitis (ME/CFS), misteriozna bolest koju su mnogi u zdravstvenim krugovima decenijama ignorisali, prenose britanski mediji.
Najnovija studija sugeriše da nekoliko varijanti gena koje su česte kod populacije povećavaju rizik od razvoja bolesti, iako mnogi poseduju te varijante a nikada ne obole, prenosi Gardijan.
Istražitelj i profesor Univerziteta u Edinburgu Kris Ponting nazvao je rezultate istraživanja “pozivom na buđenje” koji pokazuje da genetika može da preokrene ravnotežu i odredi da li će neko oboleti od sindroma ME/CFS.
Kako navodi Gardijan, potrebno je još istraživanja da bi se razvili dijagnostički testovi ili skrining kako bi se identifikovale osobe sa visokim rizikom od obolevanja.
Naučnici su, ipak, nazvali studiju prekretnicom koja izjednačava ovaj sindrom sa drugim iscrpljujućim bolestima koje slabe organizam i otvara put ka potencijalnom lečenju.
“Ovo doprinosi kredibilitetu kada je reč o ljudima koji pate od ME sindroma”, izjavila je naučnica Sonija Čauderi.
Ona je dodala da su mnogi oboleli od lekara dobijali komentare da to nije prava bolest i nailazili na nevericu.
Naučnici znaju vrlo malo o uzrocima ovog sindroma, iako je većina pacijenata prijavila da je pre prvih simptoma imala neku infekciju.
Procenjuje se da od sindroma ME/CFS pati 67 miliona ljudi u svetu.
Ne postoji lek ni test za dijagnozu ove bolesti, navodi Gardijan.
Jedan od istražitelja, Endi Devero Kuk, kazao je da će rezultati studije imati ogroman značaj za pacijente.
“Ogromna većina njih je na jedan ili drugi način napuštena, od porodice, vlade i zdravstvenog sistema. Iako studija ne pruža odgovore ni praktičnu pomoć, ona je dobrodošla kap u moru kako bi se klima vezana za ovu bolest promenila”, zaključio je on.
Profesorka En Mekardl istakla je da rezultati istraživanja nude solidnu osnovu za budući rad koji će pomoći da se ubrza razvoj leka za ovu tešku bolest.
