DogađajiMjestanajnovijePojave

Thierry Mugler je ostavio neizbrisiv trag, evo po čemu ga mi pamtimo

O autentičnosti i tragu koji je na modu ostavio Thierry Mugler nema potrebe (a ni ne može se) raspravljati.

On je jednostavno tu.

Redakcija

buro247.rs

Možete da budete u grupi koja se pronalazi u onome što je radio ili ne ali, kao kreativac, ne možete da prema njemu ne osetite iskreno poštovanje. Zato nas nekoliko ne prestajemo da pričamo o tome koliko je uticao na nas lično i šta nam je značio, sad to delimo i sa vama. Long live Mugler.

DAVID GAŽO

Art Director, BURO. Srbija

Prvi put sam se susreo sa Muglerom pre više od 10 godina kada sam naišao na snimak haute couture revije iz ’97 i u tom trenutku sam shvatio šta zaista znači visoka moda. Same kreacije i način prezentovanja kolekcije je nešto što do tog trenutka nikada nisam video osim kod McQueena (i u tom trenutku mi je postalo jasno od koga je Alexander crpeo inspiraciju).

Od tada se, svesno ili ne, sve što radim na neki način oslanja na Menfredove ideje — dinamične i fluidne siluete žena u skicama, ilustracijama i animaciji, sam način kako da nešto fantastično i nadrealno prikažeš realnom svetu.

Nikako ne mogu da ne spomenem tipove Mugler-žene koji su mi i dan danas urezani u svest i na koje se osvrnem svaki put pre nego što uzmam olovku ili fotoaparat u ruke – Fierce, Femme fatale, Architectural, Pop, Enchanted i Corporate.

Mugler je samo bio geteway drug koji me je dalje doveo do opsesije super modelima, Steven Kleinom, Grace Jones, drag scenom i povezao prethodne idole: Gagu, McQueena, Dalija, Warhola, Bowiea i mnoge druge. Prosto to je moja, srećna (?), nadrealna porodica koja je nažalost izgubila još jednog svog člana.

I ne zaboravite:

“Don’t fuck with Mugler woman… she will eat you!”

— Lady Gaga

JORDAN CVETANOVIĆ

Dramaturg i novinar

Mugler se poigravao sa stereotipima ženstvenosti i moći i šokirao publiku devedesetih na način da je mračne tajne koje svaka žena nosi u sebi i stavljao ih u fokus svojih kreacija.

Ono što me plaši već godinama unazad je činjenica da moda kakvu smo poznavali više ne postoji. Nakon odlaska Yves Saint Laurenta, Alexandera McQueena i Karla Lagerfelda činilo se da je visokoj modi odzvonilo zauvek, međutim iznenadna smrt Thiery Muglera, da ne kažem Manfreda, učinila je da moda zauvek izgubi svoj prvobitni oblik i smisao.

Imam blagi utisak da su mašta, majstorstvo, kvalitet, posvećnost, predanost, ljubav ka materijalima, ali i probijanju granica formi odavno prestala da postoji, ne samo u modi, već u umetnosti uopšte.

Danas stvaraoci mnogo više brinu o broju pratilaca na Instagramu ili novcu na bankovnom računu, nego o tome kako zaista da odu korak napred i učine da moda ide ispred svog vremena. Na sreću ili nesreću, Muglerov rad u modi ukrštao se sa nadrealizmom, naučnom fantastikom i fetišom. Neki su smatrali da je njegov pristup isuviše seksistički i da prelazi u domen kostima, ali ono što je sigurno jeste da je njegove modele bilo ko teško mogao da iskopira.

Rukopis koji je ostavljao za sobom bio je toliko snažan, jer je stvarao slobodno, bez osvrtanja šta će drugi da misle. Njegove ekspanzivne mogućnosti transformacije bile su mu izuzetno važne, kako za rad, tako i za život. Jednostavno, ništa nije smelo da bude isto ili da se ponavlja, te je tako i umro, transformišući i sopstveno telo u oblik koji će ostati besmrtan.

MANDA JAVORINA

Modna i Beauty urednica BURO. Srbija

“Potencijal koje vaše telo poseduje je beskrajan.”

— Thierry Mugler

Za ovu Muglerovu izjavu sam čula mnogo, mnogo kasnije nakon što sam se prvi put sa njim sudarila vizuelno, praktično kao mala. A to jeste bio sudar u najboljem mogućem smislu. Mugler ne može da ti se “spontano prikrade” ili “neprimetno podvuče pod kožu” kao, na primer, neki mag minimalizma.

Mugler je vatromet svih emocija, mašte, oslobađanje fantazija, katarza… Čak i onda kada ti se raspoloženje ne poklapa sa njegovim. On je sila.

Namerno ne koristim prošlo vreme. Ono što je Mugler uradio prevazilazi banalne odrednice te vrste zato što je iskonski i autentično ljudsko i pored sve teatralnosti koja je njegov manir i njegova potreba, način da se ispomeraju granice, način da se dostigne taj beskrajni potencijal za koji je osećao da ga imamo – i za koji nam je otvarao oči.

Većina ga, čini mi se, identifikuje upravo sa teatralnim revijama (pogotovo onim sa sredine dvedesetih). Obožavam ih u svoj njihovoj iskrenosti. Ipak, moje prve asocijacije, one koja su mi se za srce i svest zalepile tako da su postala njegov sastavni deo, jesu Helena pred objektivom Herba Rittsa u legendarnom metalnom kompletu koji kao da se polako greje na suncu, stilizovana sirovije i prirodnije od onoga od čega su ljudi kasnije počeli da prave kopije i karikature, kao i Eva arhetipski prerušena u Marlene Dietrich koja raskopčava crno odelo i otkriva nešto poput oklopa od tila na početku spota “Too Funky”. Beskrajno hvala, Manfrede

INES JANKOVIĆ

Modna dizajnerka

Jako me je rastužila vest o Muglerovoj smrti. Za mene lično, njegov rad je uvek bio perfektan spoj arhitekture i mode sa dodatkom ekscentičnosti i teatralnosti što ga je izdvajalo od ostalih kreatora koji su ne neki način uticali i na moj dizajnerski put.

Moram da priznam da su mi njegove revije kojima je obelezavao deset, a kasnije i dvadeset godina rada potpuna remek dela (a obzirom da Ines Atelier ove godine slavi svojih deset godina postojanja videćemo i videćete koliko sam inspiracije u njemu pronašla).

Preuzeto sa: buro247.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije