Štitna žlezda je oblika leptira, locirana na dnu vrata, a njen zadatak je da reguliše metabolizam tela, krvni pritisak, temperaturu krvi i otkucaje srca. Kada proizvodnja hormona štitne žlezde opadne, procesi u telu se usporavaju i menjaju, utičući na skoro svaki sistem u organizmu. Nedijagnostikovana bolest štitne žlezde dovodi pacijente u opasnost od drugih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, osteoporoza i neplodnost. Lista simptoma hipotiroidizma je iznenađujuće duga. Ali, simptomi se razlikuju od osobe do osobe, a postoje neki za koje možda ne sumnjate.
Simptomi koji ukazuju da štitna žlezda ne funkcioniše dobro
1. Glavobolja – Journal of Headache and Pain otkrio je visoku prevalenciju hipotireoze kod onih koji imaju migrenske glavobolje. Oko 30 odsto ljudi sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom ima glavobolje. Još uvek je nejasno da li je hipotireoza uzrok glavobolje, mada je ovo razumna pretpostavka jer neaktivna štitna žlezda može da uspori cirkulaciju krvi u mozgu. Pored toga, umor, uobičajeni simptom hipotireoze, često je povezan sa migrenama i može da igra ulogu u pokretanju migrenskih glavobolja.
2. Promene memorije – Hipotiroidizam (karakterisan povećanim TSH i smanjenim nivoom T4) može negativno da utiče na nekoliko kognitivnih funkcija – pažnju i koncentraciju, pamćenje, perceptivnu funkciju, jezik, psihomotornu funkciju i izvršnu funkciju. Ovaj uznemirujući simptom uglavnom je reverzibilan sa lečenjem levotiroksinom. S druge strane, blagi hipotiroidizam (karakterisan samo povišenim TSH) nije povezan sa značajnim kognitivnim padom. Pacijenti sa blagom (ili subkliničkom) hipotireozom mogu iskusiti „moždanu maglu“, što je suptilan pad u planiranju, pamćenju, pažnji i koncentraciji, ili sposobnosti za obavljanje više zadataka.
3. Promene raspoloženja – Nizak nivo hormona štitne žlezde može da doprinese depresiji i pojavi tuge. Hormoni štitne žlezde kontrolišu metabolizam tela i proizvodnju energije. Bez odgovarajućih nivoa, simptomi mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost, promene raspoloženja i „moždana magla“ mogu postati uočljiviji. Alternativno, simptomi otvorenog hipotiroidizma, kao što su usporeno razmišljanje i govor, smanjena pažnja ili apatija, oponašaju simptome depresije. Ove sličnosti ponekad dovode do promašene dijagnoze ili pogrešne dijagnoze kliničke depresije.
4. Problemi sa varenjem – Zdravlje štitne žlezde može uticati na naš probavni sistem na različite načine. Premalo hormona štitne žlezde usporava kretanje hrane kroz digestivni trakt, što može da učini stomak naduvenim ili izazove zatvor. Takođe, usporava se metabolizam tela, što može da dovede do povećanja telesne težine. U težim slučajevima mogu da se razviju bolesti kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS) i prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO). Dijagnostikovanje i lečenje ovih problema takođe će u velikoj meri pomoći u kontrolisanju problema sa štitnom žlezdom.
5. Gorušica – Istraživanja pokazuju da hipotireoza može biti povezana sa poremećajem pokretljivosti jednjaka, koji se manifestuje kao žgaravica. A šta je pokretljivost jednjaka? John Hopkins Medicine objašnjava ovo kao kontrakcije koje se javljaju u jednjaku, mišićnoj cevi koja gura, potiskuje hranu iz grla u stomak. Dismotilitet jednjaka je, na primer, stanje kada kontrakcije u jednjaku postanu nepravilne. Nije jasno zašto tiroidni hormoni mogu da imaju ovaj efekat na jednjak. Možda bi usporeni probavni sistem mogao da dovede do refluksa kiseline i žgaravice, ili bi za to mogla da bude kriva alergija na hranu (poput glutena).
6. Suva koža – Nizak nivo hormona štitne žlezde direktno utiče na kožu, izazivajući razne promene, kao što je suvoća, zadebljanje i ljuštenje kože. Pacijenti mogu da imaju problema od „glave do pete“ – od suvog vlasišta koje se ljuspa do suvih i ispucalih peta i stopala.
7. Osetljivost na hladnoću – Nemogućnost prilagođavanja hladnom vremenu, do tačke u kojoj se tresete, čak i kada ste dobro obučeni zimi, još jedan je simptom hipotireoze. Moguće je da su ruke i stopala često hladni i teško se zagrevaju zbog smanjene cirkulacije. Hipotalamus u mozgu u suštini deluje kao termostat. Usmerava štitnu žlezdu da poveća ili smanji metabolizam tela kako bi regulisao telesnu temperaturu. Štitna žlezda treba da funkcioniše na odgovarajući način kako bi sagorela kalorije u telu i stvorila toplotu i energiju.
8. Menstrualne tegobe – Hipotireoza može uzrokovati nekoliko menstrualnih problema, od obilnih, produženih do retkih ili odsutnih ciklusa. American College of Obstetricians and Gynecologists definiše teško menstrualno krvarenje kao:
- Krvarenje koje traje više od 7 dana
- Obilno krvarenje koje za sat vremena natopi po nekoliko uložaka/tampona
- Krvarenje koje zahteva dupli donji veš, ili specijalno dizajnirane gačice koje sprečavaju izlivanje krvi
- Krvarenje koje zahteva menjanje uložaka ili tampona tokom noći
- Menstrualni tok sa krvnim ugrušcima.
Ako imate jako krvarenje, zakažite pregled kod ginekologa kako bi utvrdili šta se dešava. Testovi kao što su pregled karlice, ultrazvuk ili test krvi na TSH mogu da pomognu u postavljanju dijagoze.
Možda je češći problem izostanak ciklusa ili vrlo slabo krvarenje, što može nastati zbog mogućeg povećanja tirotropin-oslobađajucćeg hormona (TRH) kod onih sa nedovoljno aktivnom funkcijom štitne žlezde. TRH se oslobađa iz hipotalamusa, što zatim pokreće oslobađanje tireostimulirajućeg hormona (TSH) i prolaktina iz hipofize. Previše prolaktina, koji se često naziva „mlečnim hormonom“, može ometati proizvodnju estrogena, uzrokujući retke menstruacije ili njihovo odsustvo, neželjenu proizvodnju mleka i simptome menopauze.
9. Problemi sa plodnošću – Mnogi naši hormoni deo su regulatorne hormonske kaskade, tako da kada proizvodnja hormona štitne žlezde opadne, nivo luteinizirajućeg hormona (LH) takođe može da ostane nizak. LH pomaže u regulisanju menstrualnog ciklusa i proizvodnje jajnih ćelija, stoga, ovulacija se možda neće ni dogoditi. Nepravilna ovulacija zatim može da oteža začeće, odnosno trudnoću. Normalna funkcija štitne žlezde je neophodna za plodnost i zdravu trudnoću, a trebalo bi testirati funkciju štitne žlezde ako:
- Planirate da zatrudnite
- Imate probleme sa štitnom žlezdom ili neredovne menstruacije
- Imali pobačaj
- Ne možete da zatrudnite nakon godinu dana nezaštićenog seksa.
Ova procena štitne žlezde treba da uključi antitela na TSH, T4, T3 i TPO. Antitela na štitastu žlezdu nisu uvek uključena u početnu analizu plodnosti, iako je to važno jer njihovo prisustvo može da udvostručiti rizik od ponovljenog pobačaja.
10. Bolovi u mišićima i opšta slabost – Nedavna studija pokazuje da 79 odsto pacijenata sa hipotireozom oseća bol i slabost mišića, što je potvrđeno povećanjem kreatin kinaze (CK) u krvi pacijenata. CK je enzim koji se nalazi u srcu, mozgu, skeletnim mišićima i drugim tkivima, a koji se povećava kada dođe do oštećenja mišića. Lokacije bola i slabosti mogu da se razlikuju, ali se smatra da su najčešće u predelima ramena i kuka. Grčevi takođe mogu da budu problem, kao i sindrom karpalnog tunela. Nelečena hipotireoza može da dovede do značajne bolesti mišića, uzrokujući ozbiljna funkcionalna ograničenja.
11. Proređivanje kose – Veoma frustrirajući simptom za žene sa oboljenjem štitne žlezde može da bude proređivanje kose ili gubitak kose. Slično tome, može se osetiti stanjivanje dlačica obrva, posebno na spoljnoj trećini obrva. Kada štitna žlezda ne funkcioniše kako treba, telo ne dobija energiju koja mu je potrebna za sve svoje normalne telesne funkcije. Ovo usporavanje uključuje stimulaciju folikula. Budući da ozbiljnost simptoma može da varira, moguće je i da se u početku ne shvati da osoba gubi kosu jer ispada tako retko i ujednačeno. Može proći tri do četiri meseca od pojave hipotireoze pre nego što se primeti gubitak kose.
Zdrava štitna žlezda i srce čini zdravim, a kada oboli uzrokuje kardiovaskularne probleme
12. Stezanje u grlu – Zapaljenje ili oticanje štitne žlezde može da izazove stezanje u grlu ili osećaj kao da nosite košulju sa uskom kragnom. Takođe, modu da se jave poteškoće pri gutanju. Svako može da izvrši jednostavnu proveru vrata kod kuće kako bi pomogao sebi u ranom otkrivanju. Samopregled može da pomogne da se pronađu kvržice ili uvećanja koja mogu da ukazuju na stanje štitne žlezde. Ako imate uporne simptome, kao što je gore opisano, test krvi štitne žlezde može da vam pomogne da saznate kako vaša štitna žlezda funkcioniše i da utvrdite da li postoji potreba za daljom procenom lekara endokrinologa.