Hronike jedne Ivane: Za sestre, za prijateljice, za žene

Nisu svi razgovori noću
Svedeni na ljubav,
Neki od njih su
Prijateljstvo –
Nezaboravno
Nebesko
Nezamenljivo.
Neki su sati provedeni
U ženskoj solidarnosti
Osnaživanju
Nadahnuću,
Neka su vremena došla
Gde devojka iza devojke stoji
Gde žena – ženi ruku pruža
Gde se menjaju pridevi, epiteti, leksike o ženskosti,
Gde se podržavamo – jer smo u svemu iste.
Neka su jutra svanula
U kojima se čuje devojački kikot
Radost i nevina slast,
U kojima se kao na filmu
Pletu kike,
Ali ovog puta
Ne zbog muškaraca
Ne zbog izlazaka
Ne zbog nečije želje o ženi podređenoj ispod svih,
Već iz ženskog zajedništva
Snage
Lepote
I
Ljubavi.
Nije sve vreme sveta
Rezervisano za ljubavne sadržaje,
Nešto od toga je
Teorija privrženosti i povezanosti,
Nešto od toga je francuska lepa reč –
amitié,
Nešto od toga su žene –
Boginje razgovora
Strastvena i iskričava bića
Pojmovi nežnosti
Što prihvataju zlu kob
Nesreće
Nerazumevanja
Tegobe
Što sa generacijskim prokletstvima žive
Kreću se
Bore se,
Jer gledaju svoje sestre
Spajaju dlanove
Dele snagu
I
Mogu napred,
Mogu dalje,
Mogu više
Da ne bi izneverile sve ono što je ispisano da jedna Žena jeste.
Mnogo toga
Nije rezervisano za ljubavnike,
A mnogo toga jeste
Za prijateljice,
Za “Donne”,
Za one što nas podižu iz blata
Što nam brišu suze
Piju sa nama do jutra
Bodre nas
Hrabre nas
Žive sa nama i kroz nas,
Rezervisano je sve
Za prijateljice,
Za Žene koje
( i kada nećeš)
Vuku ka vrhu i izvlače najbolje iz tebe,
Za ženska prijateljstva
Gde nema razlika,
Jer samo jednakost i ujedinjenost
Imaju moć da promene
Sve(s)t.

Preuzeto sa: insp.rs