Silvana Veselinović je prva žena u Srbiji, koja je usvojila dete sa Daunovim sindromom.
– Prvi susret sa Unom, bio je neobičan, specifičan… Sedela je u ćošku sobe, okrenuta prema zidu. Pozvao je vaspitač a ona se zateturala pošto nije znala da hoda. Sva nekako srećna, zagrlila me, a te emocije koje sam videla u tom trenutku iako ona nije znala da mi pokaže, ja sam znala da je to to – ispričala je Silvana za “Naj ženu”.
Suprug i deca su je odmah podržali, a Silvana ih sada u šali pita da li bi je toliko voleli kao danas, da je stvarno rodila.
Od Asocijacija mama Srbije i našeg portala “Naj žena” Silvana je dobila vaučer od 10.000 dinara, paket proizvoda Femisan A i kozmetika Švarckopf.
Zahvaljujući Silvani i njenoj želji da joj pomogne i ogromnom strpljenju, Una je prohodala, posle tri godine naučila je samostalno da jede, a posle pet i da sama ide u toalet. Una danas ima 14 godina, ide u školu, samostalno do prodavnice, druži se sa ostalom decom, i ima lep, ispunjen život, zahvaljujući Silvani koja joj je pružila dom, porodicu i ljubav.
– Predrasuda i loših komentara je uvek bilo i svakog dana ih čujemo. Šta će vam takvo dete, koliko uzimate novac za takvo dete, je l’ ga čuvate samo do 18. godine i još mnogo glupih pitanja.
Takođe, napominje Silvana, u Srbiji ljudi često sažaljevaju majke koje imaju decu sa nekom vrstom invaliditeta, pa kažu “jao, jadna ona”.
– Ja nisam jadna, ja sam hrabra žena. I kada bih se ponovo rodila sve bih isto uradila. Taj jedan hromozom viška, nama ne znači ništa – ponosno i sa puno ljubavi ističe Silvana.
I Silvanin život bio je težak. Kao bebu od pet meseci usvojio je bračni par iz Jagodine i sve do svoje 15 godine nije ni slutila da joj roditelji nisu biološki. To saznanje je doživela veoma tragično, prestala je da govori i povukla se u sebe.
Ipak, Suzana je uspela da se izbori i nastavi normalnim životom, a kada se udala i ostala trudna sa prvim detetom, osetila je potrebu da stupi u kontakt sa svojom biološkom majkom.
– Moj susret sa mojom biološkom majkom je bio tužan. Tad sam prvi put otišla u Beograd a ona me je čekala na Železničkoj stanici. Imala je fotografiju od mene, dugo smo plakale, falila mi je celog života, a zahvaljujući Uni ja sam joj oprostila – rekla je Silvana za “Naj ženu”.
Preuzeto sa: najzena.rs
