DogađajiMedicinanajnovijeRadoznala Lola

Male boginje u Srbiji: Zaraženi širi virus na 15 osoba, ako nisu imunizovane

Boginje su zarazna virusna oboljenja iz grupe osipnih groznica koja se brzo šire i najčešće se javljaju kod dece predškolskog uzrasta.

Redakcija

n1info.rs

Od boginja mogu da obole i odrasli, ukoliko nisu preležali bolest i na taj način stekli imunitet ili ako nisu vakcinisani.

„Male boginje – morbili, čiji je izazivač virus morbila, su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose se direktnim kontaktom sa obolelom osobom putem respiratornih kapljica koje ona izbacuje kašljem i kijanjem.

Jedna obolela osoba može da inficira 15 drugih koji nisu imunizovani vakcinom ili prebolevanjem“, kaže prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti za portal N1.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut, zaključno sa 20.2 2023. godine, registrovano je ukupno 36 osoba obolelih od malih boginja, od čega su 32 osobe sa teritorije opštine Smederevo, dve iz Novog Sada i dve iz Beograda.

Prvi slučajevi registrovani u Beogradu su beba od četiri meseca i osoba od 21 godinu, nepoznatog vakcinalnog statusa. Za sada nema podataka o povezanosti ova dva slučaja.

Podsećamo da je Zаvоd zа јаvnо zdrаvljе Pоžаrеvаc priјаviо epidemiju morbila u Smеdеrеvu 12. januara 2023. gоdinе.

Nа tеritоriјi ove opštine do sada su rеgistrоvаna uкupnо 32 slučаја. Rаdi sе о dеvеtnаеst nevakcinisanih оsоbа ispоd dvе gоdinе živоtа, tri оsоbе predškolskog uzrаstа i dеsеt оdrаslih оsоbа sа nеpоznаtim i nеpоtpunim vakcinalnim stаtusоm.

„Komplikacije u vidu upаlе plućа bile su prisutne kod nekoliko оbоlеlе dеcе i oni su lečeni bolnički. Među odraslim obolelim osobama lečena je i jedna trudnica, koja je zbog komplikacija hitno upućena u Beograd u tercijarnu ustanovu. Dve obolele osobe su lekari, pedijatar i oftalmolog koji su lečili obolelu decu“, navodi doktorka.

Ona dodaje da opština Smederevo ima mnogo bolji obuhvat vakcinacijom u odnosu na druge gradove u Srbiji – 2021. godine 82,7 odsto vakcinisanih. Epidemiološka službа Zаvоdа za javno zdravlje sprоvоdi rigorozne protivepidemijske mere na teritoriji opštine Smederevo, tako da se za sada bolest još uvek drži u okvirima lokalne epidemije.

Početkom februara potvrđeno je da je jedno devetogodišnje dete iz Novog Sada obolelo od malih boginja, što je i dokazano u Rеfеrеntnој lаbоrаtоriјi Institutа Tоrlаk.

„Lečenje je započeto najpre u Institutu zа zdrаvstvеnu zаštitu dеcе i оmlаdinе Vојvоdinе, оdакlе је, zbоg komplikacija, upućеno u Univerzitetsku dеčјu kliniku Tiršоvа Beograd. Dete nije vakcinisano MMR vakcinom zato što to njegova osnovna bolest ne dozvoljava“, objašnjava dr Plavšić.

Ona dodaje da je druga obolela osoba iz Novog Sada ima 40 godina i iz kontakta je sa obolelim detetom. Procenat vakcinisane dece u Novom Sadu je manji od 25 odsto i najniži je u Srbiji.

Klinička slika malih boginja

Inkubacija bolesti – period od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije obolenja iznosi od sedam do 18 dana.

Doktorka kaže da se najpre javlja povišena temperatura, sekrecija iz nosa, kašalj i konjunktivitis – vodnjikave, crvene oči i otečeni kapci, glavobolja, malaksalost, bezvoljnost, umor, gubitak apetita. Promene na sluzokoži u ustima koje liče na posuta zrna griza, najčešće su prvi simptom infekcije. Poznate su kao Koplikove mrlje i mogu se primetiti iznad gornjih kutnjaka.

Ovi simptomi, navodi dr Plavšić, traju dva do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka temperature i preko 40 stepeni Celzijusa i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na telo i ekstremitete.

„Opšte stanje deteta je veoma narušeno i već na prvi pogled je jasno da je teško bolesno”, ističe doktorka.

Dr Plavšić dodaje da je obolela osoba je zarazna četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Ono što je mnogo opasnije kod morbila je pojava komplikacija, čak u oko 30 odsto slučajeva.

„Komlikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su: dijareja, zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe“, kaže sagovornica portala N1.

Oko 60 odsto slučajeva smtnog ishoda, prema rečima doktorke, nastaje upravo zbog ove komplikacije koja se, srećom, retko javlja. Dokazano je da se čak i posle više godina od oboljenja, može pojaviti i jedna forma encefalitisa (zapaljenja mozga) koja se uvek završava smrtnim ishodom. Dakle, ako sad neko preleži male boginje, može da dobije fatalnu bolest posle pet do sedam godina. Ova komplikacija se dešava u 1/1.000 slučajeva obolelih.

Virus morbila je sistemski i ostavlja stanje imunodeficijencije, odnosno slabijeg imuniteta, koje traje mesecima i godinama.

Terapija je simptomatska

„Terapija kod morbila je simptomatska. Primenjuju se lekovi za smanjenje sekrecije iz nosa, konjuktiva i ublažavanje kašlja. U slučaju nastanka komplikacija, koriste se lekovi u zavisnosti od nastale komplikacije. Neophodna je izolacija bolesnika i primena higijensko dijetetskog režima, mirovanje, ishrana bogata vitaminima sa mnogo tečnosti“, objašnjava doktorka.

Jedina efikasna preventivna mera koja dovodi do dobrog i doživotnog imuniteta je, kako doktorka kaže, vakcinacija MMR vakcinom. Otpornost na morbile se stiče jedino kompletnom vakcinacijom, sa dve doze, ili ako se bolest preleži.

„Vakcinacija protiv morbila je u Srbiji počela da se primenjuje 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Vakcina koja u sebi sadrži kombinaciju protiv malih boginja i zauški počela je da se daje 1981. godine, dok se sadašnja MMR vakcina, koja štiti od morbila (malih boginja), rubeola (crvenke) i parotitisa (zauški), primenjuje od 1994. godine“, kaže doktorka.

Ona dodaje da se MMR vakcina daje u dve doze. Prvu dozu deca primaju u drugoj godini života, odnosno u 13. ili 14. mesecu, a drugu pred polazak u školu.

Obuhvat vakcinacijom je u padu 

Prema podacima koje je objavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut, poslednje dve godine obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom u Srbiji je pao na ispod 80 odsto, što predstavlja ogroman rizik od izbijanja epidemije malih boginja, na šta stalno upozoravaju pedijatri, epidemiolozi i mnogi drugi lekari.

„U 2020. godini obuhvat MMR vakcinacijom u Srbiji je bio 78, a 2021. godine je spao na 74,8 odsto. Epidemija malih boginja se do sada nije pojavila verovatno zbog epidemije virusa korona, jer su se građani donekle pridržavali protiv epidemijskih mera protiv kovida, a i poznato je da se dve epidemije međusobno „ne trpe“ i da virus sa većom virulencijom postaje dominantan i potiskuje sve ostale“, kaže dr Plavšić .

Ona smatra da je posebno iznenađujući i izuzetno zabrinjavajući podatak da je u Novom Sadu vakcinisano manje od 25 odsto dece. Takođe je i u Beogradu veoma nizak procenat vakcinisane dece, kao i u Sandžaku i mnogim drugim gradovima.

Poslednja epidemija morbila u Srbiji bila je 2017. i 2018. godine, sa oko 5.800 obolelih i 15 umrlih osoba uključujući jedno novorođenče. Najviše obolelih je bilo među decom do pet godina.

U godini koja je prethodila ovoj epidemiji, procenat vakcinisane dece MMR vakcinom bio je 81 odsto.

Doktorka smatra da su pune bolnice i smrt dece nakratko podigla svest roditelja, pa je 2018. godine broj vakcinisanih porastao na 93,4 odsto. Prethodne dve epidemije morbila bile su 1997. i 2007. godine.

Broj vakcinisanih MMR vakcinom u Srbiji je bio veoma dobar do 2013. godine i kretao se od 90 do 97 odsto, da bi 2014. godine drastično opao na 86 odsto.

Zablude o MMR vakcini i autizmu

„Jedan od glavnih razloga niskog procenta vakcinisanih i najčešći argument antivaksera protiv MMR vakcine ili njenog odlaganja dok dete ne prohoda i ne progovori, je neosnovan strah od povezanosti autizma i MMR vakcine“ kaže dr Plavšić.

Ona se osvrnula na sam početak ove opasne tvrdnje koja se rodila iz jednog od najvećih skandala u istoriji medicine.

Problem je počeo 1998. godine kada je Endru Vejkfild, engleski hirurg, u prestižnom naučnom časopisu „Lanset“ objavio rad u kom se navodi da MMR izaziva autizam.

Sama studija je kasnije zvanično označena kao prevara od strane naučne zajednice, jer je obuhvatila samo dvanaestoro dece i bila je lažirana, ali je izazvala mnogo polemika o bezbednosti vakcine, koje se nastavljaju i danas.

Ovaj rad je kasnije odbačen, doktor je izgubio licencu za rad i isključen je iz Britanskog lekarskog društva. Posle toga je širom sveta urađeno mnogo velikih naučnih studija i niko nije pronašao dokaze da je vakcina izazvala autizam.

„Nažalost, šteta koja je na ovaj način napravljena je ogromna. Pored neopravdanog straha od autizma, razlozi velikog nepoverenja prema vakcinama, posebno prema MMR vakcini su mnogobrojni i kompleksni: aktivnost antivaksekserskih pokreta kojima je dato previše slobode i medijskog prostora, lekari koji izdaju potvrde o izmišljenim alergijama zbog kojih deca ne mogu da budu vakcinisana, ili koji izdaju lažne potvrde da su deca vakcinisana“, kaže doktorka.

Ona ističe da su jedina neželjena dejstva ove vakcine reakcija na mestu primene, bol, otok, crvenilo i povišena temperatura u trajanju od nekoliko dana.

„MMR vakcina, ako se prime dve doze, efikasna je u preko 90 odsto slučajeva. Odgovorni pedijatri koji se trude da ubede roditelje da vakcinišu svoju decu doživljavaju razne uvrede i pretnje. Po zakonu, vakcinacija MMR vakcinom je obavezna i nakon dve opomene, sanitarni inspektori upućuju tužbu roditeljima koji odbijaju vakcinaciju“, dodaje dr Plavšić.

Za roditelje koji ne vakcinišu decu predviđena je novčana kazna od 30.000 do 150.000 dinara koju kako navodi doktorka neki roditelji plate i to ih onda oslobađa obaveze da vakcinišu decu, što bi moralo da se promeni.

Svaki pregled i kontrola pedijatra treba da se iskoristi za edukaciju građana o važnosti vakcinacije. Često se prave greške zbog nesigurnosti ili roditelja ili samih zdravstvenih radnika, pa se traže opravdanja za odlaganje vakcinacije, a to nosi rizik da dete oboli.

„Zato je potrebna jasna i izričita preporuka i naredba iz vrha zdravstvenog sistema da je vakcinacija prioritet i da su neke vakcine obavezne po zakonu. Projektovani cilj je da se vakcinacijom obuhvati 95 odsto dece“ zaključuje doktorka.

Broj vakcinisanih se povećava kada se pojave prvi slučajevi obolelih

MMR je živa vakcina i ne mogu da je prime osobe oslabljenog imuniteta, koje imaju neku bolest. Ako se većina dece vakciniše, štitimo i one koji ne mogu da se vakcinišu. Ono što je upadljivo primetno je znatno povećanje broja vakcinisane dece čim se pojave slučajevi obolelih od morbila.

„Procenat dece u Srbiji koja nisu primila neku od obaveznih vakcina je zabrinjavajuće visok. Svake godine između 10.000 i 12.000 dece ne primi redovne vakcine. Samim tim broj onih koji su osetljivi na zarazne bolesti se povećava do rizičnog nivoa. Zato se ne postavlja pitanje da li će, već kada će se pojaviti epidemija morbila“, upozorava dr Plavšić.

Opasnost od drugih zaraznih bolesti

Zbog niskog broja vakcinisane dece ostalim obaveznim vakcinama, takođe postoji opasnost od pojave drugih zaraznih bolesti za koje se smatra da su iskorenjene poput poliomijelitis – dečje paralize, ili povećanje broja obolelih od ostalih zaraznih bolesti koje su poslednjih godina bile u padu zahvaljujući vakcinaciji.

„Preteću epidemiju morbila u Beogradu treba shvatiti najozbiljnije moguće zbog niskog obuhvata vakcinacijom i hitno preduzeti sve zakonom propisane protivepidemijske mere“, smatra doktorka.

Ona takođe ističe da u ovakvim uslovima, postoji problem zaražavanja i osoba između 1971. i 1994. godišta, koja su vakcinisana monovalentnom vakcinom ili je njihov vakcinalni status nepoznat.

„Takođe se javlja problem zaražavanja dece koja su fiktivno vakcinisana, a zapravo imaju lažne lekarske potvrde. To bi još više ugrozilo nizak nivo poverenja roditelja u vakcine“, naglašava dr Plavšić.

Doktorka je uputila apel roditeljima da što pre vakcinišu svoju decu i da ih zaštite od teške zarazne bolesti i mnogobrojnih mogućih komplikacija. Podsetimo da MMR vakcina štiti i od rubeole, koja je opasna za trudnice i parotitisa koji može da izazove sterilitet kod muškaraca.

Preuzeto sa: n1info.rs

Podijeli

Objavljeno: 24/02/23

Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije