Ali, nešto im ne smetaju čiste i mirisne glave, pa se treba naoružati jačim adutima!
Evo nekoliko korisnih stvari koje smo naučili o vaškama tokom rada na njihovom istrebljenju:
I to, naravno, nije nimalo čudno. Deca idu u vrtiće, škole, vozimo se autobusima, ne nosimo šlemove ni skafandere i redovno se dešava da nam se nezaštićene kose susretnu sa tuđim kosmatim delovima glave, uobičajenim staništima za male napasti.
Jedino što je izgleda čudno je to, što kriznu situaciju na glavama nismo krili. Što smo uredno obavestili vrtić i školu da su im se i vaške upisale u kolektiv, i to bez konkursa, bodovanja i rang liste.
A što bismo i krili? Pa ne želimo valjda da nam sav trud oko uklanjanja vaški padne u vodu ako decu vratimo među potencijalno nastanjene vršnjake?
A i njihovi roditelji će valjda biti srećniji ako se uhvate u koštac sa problemom dok je još lakše rešiv, nego kad shvate da na detetovoj glavi ima dovoljno malih čudovišta da mogu da snime četvrti nastavak Gospodara prstenova.
Međutim, po količini iskrene zahvalnosti koju smo dobili sa obe adrese, izgleda da mnogi roditelji upravo to i rade – kriju! Zašto?
Pa, koliko sam uspela da shvatim, zato što obične vaške ljudi doživljavaju kao nešto teži i opasniji oblik bubonske kuge. Naime, čim im se dete makar jednom počeše bilo gde iznad pupka,uspaničeni roditelji počinju da strepe – hoće njihovi praunuci jednog dana moći da se ožene i udaju od tolike porodične sramote?
Ko će ih ikada više pozvati na slavu, rođendan, sastanak kućnog saveta? Hoće li im gazde otkazati stan i pozvati molere da obijaju malter, a kiria Eleni iz Pefkohorija ustupiti drugoj porodici omiljeni apartman, prethodno ga polivši negašenim krečom?
Zbog toga se vaške čuvaju kao porodična tajna koja se nosi u grob. Niko ih nema, a one nekim čudom opstaju i kruže po narodu – naravno, uvek na tuđim glavama. Nekim manje kulturnim i čistim, valjda.
Znaju vaške ko gleda Farmu i kome je kesa za đubre pukla u liftu, takve izgleda najviše vole, a od poštenih i kulturnih ljudi, s druge strane, beže ko đavo od krsta. Čim vas gricnu, znaju jeste li juče čitali Andrića ili Marijanu Mateus.
Eh, milina bi bila da su vaške tako fine, onda bi sigurno i od sapuna bežale. Ali, nešto im ne smetaju čiste i mirisne glave, pa se treba naoružati jačim adutima!
Evo nekoliko korisnih stvari koje smo naučili o vaškama tokom rada na njihovom istrebljenju:
– nije sve što se zove „sredstvo protiv vaški“ delotvorno. U beogradskom salonu za uklanjanje vaški (da, i to postoji), preporučili su nam jedan sprej i nekoliko šampona koji su malo skuplji. Dakle – koliko para, toliko muzike.
– rastajanje s novcem i tretiranje „vaškocidom“ su lakši deo posla. Ako je šampon/sprej delovao, odrasle vaške u kosi su mrtve. Ali, ostaju vam gnjide. To su jajašca i larve vaški koje su zalepljene za dlake, na 1-2 cm od korena, i koje hemikalije ne mogu da ubiju.
Njih morate da uklonite SVE. Kako? Gustim, vreoma gustim češljem, pramen po pramen, dlaku po dlaku, pod jakim svetlom. Kad je kosa dugačka, to može da traje više sati. Ali, ako to uradite temeljito, završili ste posao.
– Pošto ipak ne možete biti potpuno sigurni da je i poslednja gnjida na glavi nađena i uništena, posle sedam dana ponovo nanesite sredstvo, za slučaj da se neka nova vaška izlegla. Srećom, vaškama treba dve nedelje da bi počele da nose jaja, pa ta jedna, ne može da napravi novu generaciju ako je na vreme sredite.
– Vaške mogu da prežive do tri dana bez domaćina. Znate šta to znači –sva posteljina, odeća i peškiri koji su korišćeni prethodnih dana moraju da se operu, po mogućstvu na 60 stepeni. Što ne može na pranje, može u kesu na tri dana, ili u zamrzivač. Dobro usisajte nameštaj i podove. Gnjide, srećom, ne mogu da prežive kada su išćešljane s glave.
– Kada ste uspešno zaustavili invaziju u vašem domu, ostaje vam da sprečite vaške da se ponovo infiltriraju. Za početak, budite vrlo skeptični prema povratnim informacijama iz kolektiva! To, da druga deca nemaju nijednu, a delila su prostor od 15 kvadrata sa vašim vašljivcima tolike dane, verovatno je kao i to da su vam klinci bili u igraonici a nisu se uopšte oznojili.
Stručnjaci za vaške iz pomenutog salona rekli su nam da svakodnevno imaju za mušterije decu kojima u vrtiću „nisu našli nijednu“. Kosa deteta mora se pregledati polako i detaljno, a za to bi medicinskoj sestri u većem objektu sa recimo 120 dece – trebalo nekoliko sati.
O školi da i ne govorimo – polovina dece se verovatno neće ni setiti da roditeljima prenese molbu učitelja i nastavnika da im pregledaju glave.
– Dakle, neko vreme nakon normalizacije stanja, svakodnevno pregledajte deci kosu, i iščešljavajte je po dolasku iz kolektiva. Neće da škodi. A bogami – ni da svrbi. Možete da prsnete i malo eteričnog lavandinog ulja po dečijoj kosi radi preventive – ali ne očekujte čuda, to je ipak samo blago neprijatno, ne i smrtonosno za vaške.
– I naravno, iskoristite situaciju i dobro se zabavite proučavajući mešavinu panike i užasa na licima rođaka, komšija i prijatelja svaki put kad shvate da ne mogu da vas izbegnu. Tačno ćete saznati – ko gleda Parove a ko ostavlja raspukle kese u liftu. Eto vidite – vaške vam, na kraju krajeva, ostavljaju u amanet neke posebne sposobnosti.
Preuzeto sa: detinjarije.com
